За две недеље од како је почео рат у Украјини, пред два међународна суда – Међународним кривичним судом и Међународним судом правде, покренути су поступци за ратни злочин, док истрагу воде и органи неколико држава запада, попут Немачке, Велике Британије или Шпаније. Званичници запада оптужују Русију да је починила ратни злочин и као примере наводе гађање колоне цивила у Ирпину, на траси хуманитарног коридора, и гранатирање породилишта у Маријупољу, за које Москва тврди да је претходно испражњено и претворено у борбени положај украјинске територијалне одбране и озлоглашеног батаљона Азов. Русији се на терет ставља и употреба касетних и вакуум бомби, што је Кремљ, такође, негирао тврдећи да је реч о лажним вестима.
У оштрој осуди руске војне интервенције, западни медији данима постављају питање може ли руски председник Владимир Путин бити оптужен за ратни злочин?
Тужилац Међународног кривичног суда (МКС), независне институције са седиштем у Хагу, најавио је, пре недељу дана, да на захтев 39 земаља чланица, покреће истрагу која покрива све стране у сукобу. Овај суд се, иначе, већ бавио Украјином када је истраживао злочине у вези са протестима у Кијеву 2013. и 2014. године, на полуострву Крим и у региону Донбаса. У прелиминарној истрази, која је трајала шест година, утврђено је да је у Украјини почињен широк спектар понашања која представљају ратни злочин и злочин против човечности и ти налази ће сада бити укључени у најновију истрагу.
Чак и уколико би МКС једног дана оптужио Путина, треба знати да суд не суди у одсуству и да би Путин најпре морао да буде изручен, што је сценарио у који је тешко поверовати тим пре што Русија, као и Кина и Сједињене Америчке Државе, није међу 123 чланице МКС (није ни Украјина, али је раније прихватила надлежност).
Да би се неком појединцу судило пред МКС, основаном 1998. године, он, пре свега, мора да буде ухапшен. С обзиром на то да суд нема полицију, ослања се на помоћ држава чланица у хапшењу осумњичених.
Осим Међународног кривичног суда, за процесуирање ратних злочина могу да буду формирани ад хок судови који се једнократно баве конкретним сукобом као што је био случај са Међународним кривичним судом за бившу Југославију, пред којим је по командној одговорности оптужен читав низ лидера укључујући и некадашњег председника Србије и Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића.
За најновији сукоб на тлу Европе могао би да буде надлежан и Међународни суд правде (МСП), такође у Хагу, с обзиром на то да поједини правни стручњаци сматрају да сам напад Русије на Украјину представља злочин агресије који је дефинисан као употреба оружане силе од стране државе против суверенитета, територијалног интегритета или независности друге државе. Ова институција, као главни судски орган Уједињених нација, надлежна је за спорове између држава и не суди појединцима. Кијев је пред МСП већ покренуо поступак у којем оптужује Русију за планирање геноцида, а представници Москве нису се ни појавили на првом саслушању. Уколико би на крају била донета пресуда против Русије, њено спровођење пало би на терет Савета безбедности Уједињених нација у којем Русија као стална чланица има право вета.
Када је реч о употреби касетних бомби, ни Русија ни Украјина нису потписнице споразума о њиховој забрани из 2008. Сведоци смо, такође, да је и НАТО кршио поменути споразум када је у бомбардовању СР Југославије 1999. у више напада користио исто забрањено оружје. С друге стране, такозване вакуум бомбе нису званично забрањене, али има оцена да би се и њихова употреба у близини цивила могла подвести под кршење правила рата.
Правни стручњаци оцењују да је изузетно тешко доказати намеру да се почини ратни злочин и наводе да је пред МКС само шест особа издржало казну за дела из надлежности суда.
Имајући у виду све слабости међународне правде, као и њену спорост, оцењује се да су веће шансе да неко од руских званичника или војних лидера евентуално буде процесуиран пред судом других држава него пред неким од међународних судова. Ту се као пример наводи Немачка која је већ осудила поједине чланове терористичке Исламске државе за злочине у Сирији. Немачка, у којој важи принцип универзалне надлежности за ратне злочине без обзира где су почињени и ко су починиоци, а ко жртве, тек непуне две недеље од почетка напада на Украјину, већ је почела да прикупља доказе за наводне руске ратне злочине.
Заплену америчког оружја у ДНР погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
