'’Без јаког села и сељака, нема ни јаке државе. Израдили смо пројекат радикалне ревитализације села као начин заустављања негативне миграције, демографије и катастрофалне инвестиционе политике'’, рекао је Обрадовић.
Он је казао да уместо Београда на води, као центра за прање новца где квадрат кошта колико цела улица у селу, Двери представљају пројекат '’Село за Србију'’ са следећим циљевима:
1. Омогућавање младима да се рано осамостале и реше стамбено питање;
2. Унапређење услова становницима села да комфорније живе и имају исте услове и бригу државе као становници градова;
3. Максимално искоришћавање идеалних услова за пољопривреду – отварање нових радних места;
4. Растерећење великих градских центара и заустављање раста цена некретнина;
5. Могућност повратка наших људи из дијаспоре у села из којих су потекли;
6. Помоћ грађанима који живе у градовима, а имају запуштена имања да их ревитализују и ставе у функцију руралног туризма.
'’Задатак државе је изградња основне инфраструктуре као што су путеви, водовод, канализација, школа, амбуланта, бесплатан брзи интернет, културни центар, спортски садржаји, систем грејања и хлађења путем топлотних пумпи и соларних панела, рециклажни центри, потом и бесплатне везе са већим градовима у околини како би људи који живе или се школују у градовима имали ефикасну везу. Породицама које се баве пољопривредом била би омогућена свака помоћ државе укључујући и аграрне саветнике који уз помоћ савремених технологија у сваком тренутку дају прецизне податке о стању земљишта, усева, примени агротехничких мера. Реализацијом овог пројекта просечан приход по хектару би са садашњих 1000 долара могао убрзо достићи 10.000 долара, а бенефити за државу би били вишеструки. Људи морају да знају да повратак на село не значи враћање мотици и ралу, већ посвећивање модерној пољопривреди која даје озбиљну перспективу'’, истакао је Обрадовић.
Милован Јаковљевић је навео најважније циљеве и мере како би се развила пољопривредна производња у Србији, а према његовим речима то су:
1. Зауставити неконтролисани увоз пољопривредних производа који угрожавају домаћу пољопривредну производњу и изазивају нелојалну конкуренцију;
2. Гарантовати откуп и минималну откупну цену пољопривредних производа;
3. Извршити рејонизацију пољопривредне производње;
4. Стимулисати куповину домаћих прехрамбених и пољопривредних производа;
5. Уместо субвенција страним инвеститорима, потребно је субвенционисати младе брачне парове који остају или се враћају да живе на селу са најмање 10 хиљада евра по супружнику и са још толико за свако новорођено дете;
6. Увести јасно декларативно обележавање и географско порекло пољопривредних производа;
7. Укинути акцизе на дизел гориво намењено пољопривредној производњи;
8. Укинути ТВ претплату на електрична бројила која се налазе у пољопривредним производним погонима;
9. Стопирати продају земљишта странцима;
10. Буџет за пољопривреду не сме бити мањи од 5% од укупног буџета Србије;
11. Законом обавезати државна и јавна и предузећа да приликом набавки пољопривредних производа морају извршити набавку од локалних пољопривредника у проценту не мањем од 50% по унапред загарантованим минималним ценама;
12. Увођење и спровођење ванцаринских мера, тзв. прелевмана на све пољопривредне производе због којих су наши пољопривредни произвођачи угрожени, тј. изложени нелојалној конкуренцији;
13. Формирати Аграрну банку Србије и Фонд за одрживи развој;
14. Реформисати здравствено и пензионо осигурање пољопривредника;
15. Увођење просечне пензије за све жене које су више од 10 година носиоци пољопривредних газдинстава и које су родиле четворо или више деце;
16. Субвенционисање пољопривредне производње по хектару
Извор: Правда
