Заслијепљен страхотама рата, а два сам преживио, повео сам се за осталима и почео размишљати тко је ту крив, да ли је то агресија или легитимна интервенција. Наслушао сам се разних теорија о томе: теорије о нацистичкој Украјини, о руској бестијалности, о америчким суперсоничним ракетама које би из Украјине уништиле сваку обрану Русије, о предсједнику Украјине Зеленском који је хтио ући у НАТО и прибавити нуклеарно наоружање и тиме дјеловати антируски, о патњама руске популације у Донбасу, итд, итд.
Све је то било точно, али не и основно. Било је иницирамо и подржавано од стране Америке. Стварно се извјештила. Својим манипулацијама, преварила је читав свијет, увукла га у крвави конфликт, а све ради профита којег остварује и којег ће још далеко више остваривати. Употријебила је исту схему, ону приликом разбијања Југославије, агресијом на Ирак, или изазивањем „Арапског Прољећа“. У свим тим акцијама, настрадало је више милијуна људи, не рачунајући њене остале војне интервенције; све заједно одговорна је за смрт барем десетак милијуна особа.
Да ли је због тога она највећи злочинац сувремене повијести? Зависи. Колонијалне силе су тијеком пет стољећа владавине, уништиле читаве цивилизације. А што је тек са разумијевањем глади у свијету!
Међутим, поред моралног аспекта - а свјетска повијест није морална већ базирана на насиљу - полит-економски, унутар тржишне привреде капитализма, најважнији је профит који изазива приказано зло. Цинично је рећи, али Америка се у остваривању свјетског профита, мада крваво, најбоље сналази. Да она то не ради, то би радио нетко други. И тако ће и надаље бити све док закони тржишта и профита буду владали нашом планетом.
Пише: Емил Влајки
И птице на грани већ пјевају како је са америчком свјетском хегемонијом готово и како је свијет постао мултиполаран. То је точно. Америка је била истјерана из Ирака и Афганистана, а доживјела је тежак пораз у Сирији од Руса.
Треба схватити да Америка живи од ратова и да није престала ратовати ни један једини дан од почетка свог постојања. Њено садашње слабљење значи и слабљење њене економске моћи што настоји прикрити хиљадама милијарди одштампаних долара без покрића. То, међутим, није могло дуго трајати. Требао јој је, као вампиру крв, нови рат од којег ће профитирати.
Она се држи већ уходаних схема. Изазове рат, земље буду уништене, а она онда наступа са својом „помоћи“ у новцу, кадровима и технологији. Тиме ревитализира своју привреду, повећава домаћу запосленост и ствара дужничку и технолошку овисност малих, уништених земаља према њој. То је, на примјер, урадила у Либији, Ираку (у два рата) и Југославији (два рата). А да се додатно не спомињу пљачкашке приватизације, инсталирање марионетских политичких екипа, корумпирање домаћих интелектуалаца и уништење банковних система поражених земаља.
Најважније је упамтити да су ратови и пљачка немоћних народа и цивилизација, темељи – наравно, не и једини – политичке економије модернизма (читај: капитализма). Другачије није ни могло бити, а не може ни сада.
Пошто јој је требао нови рат како би се ревитализирала, Америка, врхунски манипулант, се одлучила за Украјину. 2014. године, обојеном револуцијом, срушила је легално изабрану, проруски оријентирану власт, и замијенила је прозападном, унутар које су били снажни нацистички дијелови.
Не треба заборавити, да је Америка, након Другог свјетског рата, подржавала најреакционарније, антинародне режиме у свијету (политичка економија је чудо).
Након обојеног украјинског преврата, Америка је подржавала дјеловање антируских нациста. Врхунац је досегнут спаљивањем стотињак живих људи у Дому синдиката у Одеси. Руски дио Украјине то није могао трпјети и одвојио се од Украјине у двије републике Доњецк и Луганск. Услиједило је даноноћно бомбардирање тих подручја гдје је погинуло око 15 тисућа особа. У осталим дијеловима Украјине, руски језик је био забрањен, а Руси (има их више од 20% у укупном становништву) су били подвргнути различитим облицима дискриминације.
Америчкој лукавости никад краја. Умјесто корумпираног постојећег предсједника, Порошенка, нашли су неког (доброг) глумца, Зеленског, али политичког идиота, којег су, уз помоћ јеврејског украјинског лобија промовирали у предсједника државе. Он, не само што се наставио понашати као његови претходници (Тимошенко, Јушћенко, Порошенко; четири промијењена предсједника у пет година), већ се почео, диктиран Америком, „бавити“ политиком на нај антируски начин. Предложио је референдум о приступању Украјине у НАТО. Затим је најавио нуклеарно наоружање Украјине.
Узгред речено, економска ситуација Украјине је била катастрофална. Њен доходак по глави становника био је три пута мањи него у Русији!
Руси су већ били огорчени што су им свакодневно субраћу убијали у Донбасу, а сада су се стварно препали да ће Украјина престати да буде тампон зона, и, упадајући у америчку замку, одлучили да војно интервенирају.
Американци, препуни искустава сличне врсте, знали су да су Руси далеко јачи и да ће сигурно овладати мањим, проруским дијелом Украјине. Исто су тако знали да ће рат након тога престати. Остатак Украјине, а она је већа од Француске, остат ће уништен. Неће више бити индустрије, пољопривреде, инфраструктуре. Обнова ће трајати деценијама и америчке фирме ће ту бити главне: Американци сада, као „најпријатељскија земља“, дају јој (биједну) помоћ у новцу и застарјелој војној опрему, а то се памти, зар не?
По законима политичке економије, Америку баш брига за људске жртве и разарања. Брига ју је једино за профит који ће остварити након рата у овој унесрећеној земљи.
Временом, када се ствар смири, антируска еуфорија ће престати, а Русија ће поново бити примљена западни свије. То значи да ће у њој, симболички гледано, поново прорадити Кокакола и Мек Доналд.
Економија заснована на насиљу покреће свијет.
Предходне текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
