Како је ФоНету речено у Делегацији, “санкције ЕУ, поводом руске инвазије на Украјину, усмерене су на две земље која су јасно одговорне за то, Русију и Белорусију, као и на одређени број појединаца и компанија у овим земљама“.
Према објашњењу Делегације, „ове санкције су усмерене на оне који су одговорни за рат и за циљ имају да осакате способност председника Путина да финансира инвазију Украјине”.
“Тренутно смо у контакту са српским властима како бисмо разјаснили све забринутости које би могле да се односе на примену рестриктивних мера”, наглашавају у Делегацији ЕУ.
Подсећају да је ЕУ јачала подршку у области енергетске безбедности, обезбеђивањем средстава за инвестиције у енергетску ефикасност, обновљиве изворе енергије, изградњу и рехабилитацију Трансбалканског електроенергетског коридора, да би се смањила зависност од фосилних горива, помогла боља интеграција енергетске мреже и приступ енергији из више извора.
Како истичу у Делегацији, “почетак радова на гасном интерконектору Србија-Бугарска у јануару 2022. године, за који ЕУ обезбеђује бесповратна средства од скоро 50 милиона евра, важан је заједнички корак ЕУ и Србије ка обезбеђивању и диверсификацији снабдевања Србије гасом”.
“У блиском контакту са Секретаријатом Енергетске заједнице, такође пратимо и ситуацију цена и димензију сигурности снабдевања у региону”, додају у Делегацији и закључују да ЕУ ради са свим партнерима на Западном Балкану ради на ублажавању утицаја рата на њихове економије и друштва.
О таласу протеста у Крагујевцу прочитајте ОВДЕ.
Извор: Н!
