Владимир Путин би могао да уради оно што није успело Доналду Трампу и ниједном другом америчком председнику – да приволи европске земље да почну да више новца одвајају за одбрану.
Немачки министар финансија Кристијан Линднер потврдио је у среду да ће влада у Берлину после руског напада на Украјину повисити издвајања за војску и да ће због тога држава ове године удвостручити јавни дуг.
Трамп је све време мандата упозоравао да Европа мора да почне да води више рачуна о својој одбрани, уместо да се ослања на Америку и претио да ће напустити НАТО ако Европљани не повисе буџете за одбрану. На финији начин су и Барак Обама и Џо Бајден тражили од прекоокеанских савезника да издвајају два одсто бруто друштвеног производа за војску, колико би требало да је минимум за државе чланице Северноатлантског савеза. Ипак, Немачка је објавила да ће достићи буџетски циљ за земље чланице алијансе тек кад су руски тенкови ушли у Украјину. Већ у првим данима рата крајем прошлог месеца канцелар Олаф Шолц је саопштио да ће његова влада повећати буџет за армију са досадашњих један и по на два одсто немачке економије.
„Мораћемо више да улажемо у безбедност наше земље да бисмо заштитили слободу и демократију”, истакао је тада Шолц у Бундестагу.
Сада министар Линднер потврђује да ће држава уложити сто милијарди долара у војску, и то тако што ће се задужити, па ће немачки јавни дуг порасти на 200 милијарди долара, преноси Блумберг.
Док Америка троши 3,7 одсто БДП-а на војску, европске чланице савеза просечно троше око 1,7 одсто, због чега су трпеле оштре Трампове критике. Иако се последњих година повећавао број земаља које су поштовале буџет прописан у Бриселу, такве чланице ипак су остале у мањини. Немачка је годинама повећавала издвајања, али до 2020. није повисила потрошњу на више од 1,4 одсто БДП-а. Исте године у НАТО-у су најмање два одсто БДП-на одбрану трошиле само САД, Велика Британија, Грчка, Румунија, Литванија, Летонија, Естонија и Норвешка. Пољска је објавила да је у међувремену достигла циљ, а влада у Варшави је после избијања рата у Украјини саопштила да ће и то премашити и да ће војна издвајања повећати са 2,2 на три одсто БДП-а.
Иако није чланица трансатлантског савеза, и Шведска је прошле недеље саопштила да намерава да повиси издвајања за војску на два одсто БДП-а. После руског напада на Украјину, у досад неутралним земљама Шведској и Финској почели су да расправљају да ли ипак треба да уђу у НАТО. Нагло је скочила подршка јавног мњења, па док је 2017. само 19 одсто Финаца подржавало учлањење, данас 53 одсто грађана ове земље жели у НАТО, као и 51 одсто Швеђана, преноси „Бизнис инсајдер”.
Званичници из Финске, која с Русијом дели границу дугу 1.340 километара, поручују да ће преиспитати „алтернативе и ризике” чланства. Опозиција у Стокхолму тражи да се дебатује о пријављивању за улазак у НАТО, али је шведска премијерка Магдалена Андерсон одговорила да би то „још више дестабилизовало овај део Европе и повећало напетости”.
Генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг изјавио је да би се обе земље учланиле „прилично брзо” јер су у великој мери компатибилне с чланицама НАТО-а, па не би било потребе за дугачком процедуром као у случају других земаља.
Два дана после инвазије на Украјину, из Кремља су упозорили да ако Шведска и Финска уђу у НАТО, то би изазвало „озбиљне војнополитичке последице, на шта би Русија морала да узврати”.
О испоручивању ПВО система С-400 из Турске у Украјину прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
