Пише: др Иван Пајовић
И данашњу ратну кризу у Украјини коју прате огромне економске последице на Западу, али и целом свету понеки медији и стручњаци називају „црним лабудом”, ког готово да нико није очекивао. Ипак, јасно је да су постојале озбиљне и логичне предиспозиције за избијање кризе оваквих размера, јер су се прве назнаке појавиле још 2014.
године са ампутацијом Крима и оружаном побуном Доњецке и Луганске области, а затим континуираним наоружавањем Украјине од стране земаља Запада. Оружјем се годинама, без сумње, звецкало са обе стране.
Термин „црни лабуд” лансирао је 2004. године амерички математичар и економиста Насим Талеб истоименом књигом. Он је одредио три главна фактора по којим се може утврдити да ли се догађаји могу сматрати „црним лабудом”.
Први фактор представља неочекиваност, како за општу јавност, тако и за експерте. Други фактор су значајне последице догађаја. Трећи фактор је појава рационалних објашњења после одигравања самог догађаја.
Догађаји названи „црним лабудом” могу проузроковати катастрофалну штету привреди негативним утицајем на тржишта и инвестиције, али теоријски овакве појаве могу се предупредити одређеним мерама кризног менаџмента и правовременог планирања. Профилакса, тј. превентивно реаговање на могуће појаве „црног лабуда” важан је фактор у управљању државом, пре свега због заштите финансијских актива, али и због правилне реакције на све остале ситуације које из кризе настају.
Међутим, будући да је цео свет глобализацијом претворен у специфични систем спојених судова, превенција изненадних криза код појединачних држава у оваквим светским околностима као да више није могућа.
Неки од историјских примера „црног лабуда” су Први светски рат, распад СССР-а, напад на Куле-близнакиње 11. септембра и светска финансијска криза 2008. године, па чак и јануарска дешавања у Казахстану ове године. „Црним лабудом” неки сматрају и појаву епидемије Ковид-19, јер је такође била потпуно неочекивана за светску јавност и имала је глобалне последице, једино што за њу није пронађено никакво рационално објашњење.
О последицама дешавања у Украјини још је веома рано говорити, тако да ће се тек са завршетком целе кризе и сазнањем исхода схватити да ли је то био „црни лабуд” или не. Оно што је свакако извесно, догађаји на економском плану у целом свету, а нарочито на Западу говоре да ипак јесте. Један од доказа за то је невиђена и неочекивана енергетска криза у Европи, због које је цена енергената порасла до невиђених размера, доневши са собом затварање великог броја привредних субјеката, пораста незапослености, великог пораста цена на мало, а заједно са тиме и велики раст инфлације. Инфлацију у Европи није изазвала само енергетска криза, већ је она комбинована са ефектом „квантитативног олакшавања”, то јест свесним повећањем новчане масе (штампањем новца) коју је последњих година спроводила Европска централна банка у Франкфурту. Криза незапослености због повишене цене енергената комбинована је са незапосленошћу изазваном пандемијом Ковид-19, тј. затварањем огромног броја микро, малих и средњих предузећа услед разних ограничења и затварања која су спровођена одлукама влада појединих земаља.
Дакле, свеукупна криза која је захватила земље Запада тешко се може назвати „црним лабудом”, јер није искључиво повезана са догађајима у Украјини, за које се донекле може рећи да су некима неочекивани, већ је у питању комбинација више фактора који су се нагомилали у последњих неколико година. Јасно је ипак да Запад за цео низ догађаја као да није био спреман и као да је очекивао да ће досадашњи економски и политички поредак у свету трајати довека.
Тешко је рећи да је и за Русију тренутни след догађаја нешто што би се назвало „црним лабудом”, јер је ова земља свесно ушла у ратне операције, знајући да ће се суочити са читавим низом озбиљних економских санкција и изменом свеукупне досадашње пословне слике, са које је већ нестало мноштво западних фирми, остављајући руско тржиште или празно, или га препуштајући тамошњим фирмама. За многе потезе Запада Русија се већ унапред припремила, очекујући формирање неког новог светског економског поретка, који ће бити значајно другачији од оног за који смо знали до сада.
Јавност је навикла да на телевизијама са националном фреквенцијом види оно што није ни сањала да ће видети, а то су несвакидашњи гости и још несвакидашњије ситуације у емисијама. Појављивање тих гостију, како се избори ближе, све је учесталије, а сви они имају задатак да појачају рејтинг напредњака и "убеде" грађане да гласају баш за СНС. У ту сврху за напредњаке је сада агитовао, веровали или не, астролог, а више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
