Пише: Алистер Крук (Alistaire Crooke)
Колективни запад је већ био бесан. А то личи на апоплептични напад након што је Председник Путин шокирао западне лидере наређујући специјалну војну операцију у Украјини, која се нашироко описује ( и перципира се на Западу ) као објава рата : ' напад шока и страхопоштовања који је задесио градове широм Украјине'. Толико је бесан Запад у ствари да се информативни простор буквално расцепио на пола. Све се види црно - бело а нема сивог између. За Запад, Путин је добрано пркосио Бајдену; он је унилатерално и нелегално променио границе Европе и дејствовао је као ревизионистичка сила, покушавајући да промени не само границе Украјине већ и постојећи светски поредак. " Тридесет година након краја 'хладног рата', суочавамо се са одлучним напором да се редефинише мултилатерални поредак', високи представник ЕУ , Јосеп Борел, је упозорио. " То је чин пркоса. То је ревизионистички манифест, манифест да се ревидира светски поредак"
Путин се карактерише као нови Хитлер, а његови поступци се одређују да су нелегални. Тврди се да је он ' метафорично поцепао' Споразум Минск 2 ( па ипак Републике су прогласиле своју независност 2014.г , потписале Минск 2015.г, а била је то Русија која никада није потписала тај споразум. - а стога ни не може бити у њеном кршењу). Заиста, САД су те које су ефективно стављале вето на Минск процес од 2014.г, а објављивање дипломатске кореспонденције од стране Русије новембра 2021.год обелоданило је да су Француска и Немачка такодје, имале незнатну намеру да изврше притисак на Кијев око било какве смислене имплементације. И тако закључивши да договорена нагодба - како је наведено у Минск Споразумима - се једноставно неће десити, Путин је одлучио да није било сврхе у дужем чекању пре него се имплементира руска црвена линија.
Покојни Стивен Коен (Stephen Cohen) је писао о опасностима таквог неописаног манихејства - како је дијапазон 'злочинца' Путина толико занео и затровао америчку слику о њему да је Вашингтон био неспособан да мисли исправно - не само о Путину већ и и о Русији пер се. Која је била ова поента да таква потпуна демонизација иде на уштрб дипломатије. Како неко разграничи разлику са злом? Коен пита, како се ово десило? Он сугерише да је 2004.год , колумниста Њујорк Тајмза ( New York Times) , Николас Кристоф (Nicholas Kristoff), не приметивши објаснио, барем делом, Путинову демонизацију. Кристоф се са огорчењем жалио да га је намагарчио Путин. Он није трезвена верзија Бориса Јељцина'
Већина Руса међутим подржавају Путина око признања Донбас република, што је он након тога пропратио добијањем дозволе руског Горњег Дома за употребу оружаних снага ван Русије ( како захтева Устав). Одлука Федералног Савета је једногласно подржана од свих 153 сенатора у ванредном заседању у уторак.
У његовом обраћању нацији, Путин је говорио са огорченошћу што се одражава и код многих Руса. Он посматра политичке развоје после 2014.г и догађаја у Украјини да су оркестриране да би се створио анти-руски режим у Кијеву који је потхрањиван од стране Запада, и са непријатељским намерама према Русији. Путин је илустровао ову поенту објаснивши да је контролни систем украјинских трупа већ интегрисан у НАТО. То значи да штаб НАТО може да изда наређења украјинским оружаним снагама, чак и њиховим одвојеним јединицама и водовима.' Путин је такође нагласио да руски Устав предвиђа границе Доњецка и Луганска да буду какве су биле у време када су биле део Украјине. То је брижљиво срочена формулација - границе две републике су претрпеле значајне промене у последицама Мајданског државног удара. (Овде је 'проблематично' историјско полагање права Доњецка на приобално Мариопоље)
Путинова изјава на тему признања је била пропраћена ултиматумом по снаге Кијева да обуставе своје артиљеријско бомбардовање преко контролне линије или да се суоче са војним последицама. Читаве вечери у среду међутим , ситуација на линији контакта се загревала , са тешком артиљеријском ватром ; али рано у четвртак ујутру , по први пут, вишеструке ракетне паљбе су коришћене од стране кијевских сила преко контролне линије. ( Неко са кијевске стране је јасно желео ескалацију - можда да би извршио притисак на Вашингтон). Путин је одмах наредио оно што је очигледно било унапред припремљена Специјална Операција да се ' изврши демилитаризација и денацификација Украјине'. Руска војска је најавила у року од пар сати офанзиву да сви украјински ваздушни одбрамбени системи буду онеспособљени у већем делу земље.
Могуће је да ће ова операција ( за коју је Путин рекао да није окупација Украјине), следити образац Грузије 2018.г) , када су се руске снаге повукле након неколико дана. То је био образац и у Казахстану такође. Ми једноставно не знамо да ли ће то бити случај у Украјини - веома је могуће да неће. Када је Путин говорио о денацификацији он је указивао на кооптирање САД неонацистичким формацијама у украјинским оружаним силама да се помогне у монтирању Мајданског државног удара 2014г. Такозвана Азов бригада неонациста се показала као најефективнија борбена снага у потискивању ДЛР милиције у Донбасу. (Украјина је једина нација у свету која има неонацистичке снаге тако да ' биће ту кривих Дрина које треба 'да се исправе')
Срби за Русе и Руси за Србе #Belgrade2022#Beograd#Moscow#Moskvahttps://t.co/Tt3573vBIZ
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) March 24, 2022
Било како било, Путиново 'специјално наређење' је, како је он несумњиво предвидео , шокирало Запад дубоко са његовом одлучном војном реакцијом. Она је довела свет - и његова финансијска и енергетска тржишта - на ивицу.
Заиста, потоњи аспект можда постане мало важнији. 1979.год , превирања на Блиском Истоку су узроковала да цене енергената оду у небеса (управо како се и данас догадја), а западњачке економије иду у суноврат. Шта год да донесе наредни дан, мора бити јасно да Путинова кратка прес конференција 22 фебруара се одвија како је намеравано , као моћан чинилац убрзања. ' Конструктивна деструкција 'старог глобалног поретка', ће напредовати брже него је било ко од нас помислио. Она означава крај илузијама - крај идеје да поредак заснован на правилима наметнутих од САД остаје једна опција.
Брутално тумачење 'на прву лопту ' у подтексту тог беса је да Запад нема намеру а критички није ни способан - да се супротстави руским војним потезима. Бајден је поновио мантру " неће бити ( америчких прим.прев.) (војних) чизама на (украјинском прим.прев.) тлу "на трагу руских војних операција. А за Европу, наметање режима санкција на Русију није могло да се деси у гори час.
Европа се суочава са рецесијом и претходно постојећом енергетском кризом ( која ће бити изузетно погоршана због немачког ритуалног жртвовања Северног тока 2 'гладним боговима освете' ). А вртоглава инфлација ( погоршана услед тога што је нафта на 100 $ ) узрокује да нам каматна стопа и државне обвезнице играју по живцима. Сада ће притисак бити по Европу да ископа додатне санкције .
И санкција ће бити - и оне ће ударити Европљане директно по џепу. Неке европске државе подижу задњи гард од позади да лимитирају санкције које можда погоршају надолазећу европску рецесију. Медјутим, у веома реалном смислу, чињеница је да Европа ефективно санкционише себе (она ће подлећи већу штету од сопствених санкција) а Москва је обећала да ће узвратити на било какве санкције на начин на који ће учинити нажао САД и ЕУ.
Ми смо у новој ери . Ови изгледи и немоћ са којима се суочава, морају бити одговорни за већи део европске фрустрације и беса.
Вашингтон тврди да има 'убитачно' оружје усмерено ка Москви : санкционишући полупроводничке чипове. ' То би био савремени еквивалент нафтног ембарга из 20.г века, јер су чипови критичко 'погонско гориво' електронске економије', аргументује Емброуз Еванз Причард (Ambrose Evans Pritchard ) за Телеграф (Тhe Теlegraph) " Али то је такође опасна игра. Путин има средства да одсече критички важне минерале и гасове потребне да се одржи ланац снабдевања Запада за полупроводничке чипове Укратко, контрола од стране Москве над кључним стратешким минералима би могла да да Русији моћ, сличну како су државе ОПЕК-а ухватиле све за гушу 1973г.
Овде лежи друга нит приче о изливу беса Европе : неизговирено признање да Бајденова украјинска политика ; неуспех западне дипломатије ( све у процесу а без суштинског бављења темељним проблемима); плус немачко невешто руковођење питањем Северног тока 2, је осудило ЕУ на године економског распада и злопаћења.
Трећа нит приче је сложенија и одражава се у разјареном повику Јосепа Борела да су Русија и Кина две 'ревизионистичке' силе у покушају да промене актуелни светски поредак. Европски страх је заснован не само на садржају заједничке Пекиншке декларације , али је такодје вероватно и да у читавом животу Председник Путин није пре тога одржао говор попут обраћања руском народу у понедељак. Нити је он икада назвао Американце да су руски државни непријатељи у тако непогрешиво руским изразима - америчка обећања : безвредна , амерички говори : лажи ; америчке активности : застрашивања , изнуђивање и уцена.
Путинов говор весник је великог лома. Чини се да је тек сада Европи синуло ( као што је синуло Борелу), колику тачку криве Путиново обраћање представља. Вртело се око Украјине, па ипак потоње питање, мада уверљиво, јесте везано за одлуку од стране Русије и Кине да промене заувек геополитичку равнотежу и архитектуру безбедности на земаљској кугли.
Оно шта је представљало признање република у Донбасу је манифестација раније геостратешке одлуке. То је прво практично 'размотавање клупка' тог растанка са Западом ( никад апсолутног наравно), и разоткривања руске компилације ' техничких војних мера' осмишљених да присиле раздвајање земаљске кугле на две различите сфере. Први је био признање република; друга војно- техничка мера је било Путиново обраћање , а треће , његово наређење 'специјалних операција' које је уследило.
Они : руско - кинеска осовина - желе раздвајање. То треба да уследи или путем дијалога, ( што није вероватно, јер суштински принципи данашње геополитике су дефинисани 'намерним неразумевањем 'другости'), или се мора постићи такмичењем у ескалирању бола ( дефинисаног у смислу црвених линија ) док једна страна , или друга, не попусти пред притиском. Наравно, Вашингтон не верује да је могуће да председници Xи и Путин мисле то што говоре - а они верују да, било како било, Запад има ескалаторну доминацију на пољу наношења бола.
Ако кажемо то мање дипломатски, Русија и Кина су закључиле да подела глобалног друштва са Америком која се намерачила да наметне хегемонски глобални поредак осмишљен да личи на Аризону' није више могућ. Путин мисли оно што каже : Русија је сатерана уза зид, и нема куда да се повуче - за њих је ово од егзистенцијалног значаја.
Порицање Запада да Путин то заиста и мисли ( стога узрокујући неуспех дипломатије који уследи ) сугерише да ће ова криза бити са нама барем следеће две године . То је почетак отегнуте фазе високих ризика напора који предводи Русија да преиначи безбедоносну архитектуру Европе у нову форму, коју тренутно Запад одбија. Руски циљ ће бити да одржи притисак па чак и закаснелост рата 'стално-присутног', да би се злостављали западни лидери којима је рат мрзак, да направе нужну промену .
На крају крајева - након мучне борбе - Европа ће тражити помирење. Америка ће тражити помирење. Америка ће бити спорија: 'Орлови из Беле Куће' ( the Beltway, израз који аутор користи је метафора за Белу Кућу, САД ) ће покушати да се устреме. А западњачка економска и тржишна ситуација ће бити та која можда на крају одлучи 'када '.
NB
конструктивна деструкција је израз који је сковао професор Сергеј Караганов
Извор: Правда/Стратеџик Калчр Фаундејшн (Strategic Culture Foundation)
превод и адаптација angloworld translations
anglo.world.translations@gmail.com
