Кандидат Српске деснице за председника Србије Миша Вацић каже да су они антиматеријалистички и антииндивидуалистички покрет. У интервјуу за „Политику” први на листићу председничких кандидата каже да не нуди новац за гласове, не обећава радна места, не обећава запослење, већ се искључиво бави идеологијом и вредносним системом.
Рекли сте да се залажете за трећи пут и да постоји другачија политика од оне коју води СНС и пронатовска опозиција. Која је то политика?
Политичка сцена Србије подељена је буквално на два пола – за и против Вучића. Ако си против, онда си за Ђиласа и Јеремића, што је бесмислено. Ја мислим да је могућ трећи пут, што значи да се похвале добре ствари које власт уради, као што је отварање ауто-пута, модернизација железнице, јачање војске или не увођење санкција Русији, али и да се критикују друге ствари и предлажу решења, што данас тај део опозиције не ради. Српска десница није опозиција држави Србији.
Зашто сте се кандидовали на председничким изборима иако наводите да је резултат познат?
Свима је јасно да се победник зна унапред. Улазим у трку да се чује моја политика, а не само да се прича о Вучићу, већ да се прича о идеологији. СНС нигде не може да изађе, а да не каже 365 пута Драган Ђилас, мене не занима ни Мариника, ни Понош, ни Драган, нити ова режимска страна Ивица и Александар, већ ме занима искључиво идеологија српског национализма која је заборављена.
Који је ваш мотив да се кандидујете?
Мој мотив за ову кандидатуру је био да се та политика чује. Залажем се да се чује моја идеја. Она ће победити можда не на овим изборима, али на неким следећим сигурно хоће. Кандидујем се да износим своју политику о уједињењу српских земаља и буђењу српске свести, о исправљању грешка учињених према српском сељаку, српској мајци, српском војнику… Та политика ће кад-тад победити, ако треба и за 12 година. Идемо стрпљиво, зрно по зрно погача, а камен по камен „велика Србија”.
Да није амбициозно то што очекујете да ћете победити за 12 година?
Није. Па видите, амерички председник Линколн је пре него што је постао председник излазио на осам избора и осам пута изгубио, доживео два банкрота, да му умре син, да му умре жена, и никад није одустао од своје борбе. Ја сам се сада кандидовао да бих изнео своју политику, ја ћу се кандидовати и на следећим изборима, моја борба је непрестана, ја се борим већ 16 година за српски национализам. Нити су априлски избори последњи па је сутра Армагедон, нити ја имам 90 година. Имам 37 година, већ сам у политици 16 година и сигуран сам да ћу још дуго да у томе будем. И зато се кандидујем да људи чују мој програм који је бескомпромисно доследан и за који ћу наставити да се залажем. Када ће то бити, не знам, али да не верујем у своју идеју, не бих се кандидовао.
Наводите да сте једини председнички кандидат на овим изборима који има идеолошки правац… Који је то правац?
Сви остали се баве калкулацијама. Ко још говори о ослобођењу и уједињењу српских земаља, о чему ја говорим од када сам ушао у политику. Српска десница се залаже да сви Срби морају да живе заједно у једној држави, сличном оном што Вулин назива ’српским светом’, али чак ни он довољно конкретно и јасно као што ја кажем. Шта је то него идеологија српског национализма. Такве идеје нисам чуо ни код Милице Ђурђевић Стаменковски, ни код Милоша Јовановића, ни код Бошка Обрадовића или Саше Радуловића, да се они залажу за уједињење Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Зашто десница није изашла с једним кандидатом и једном изборном листом на изборе?
То није питање за мене. Једини сам хтео да изађемо сви заједно – и Заветници, и ДСС, и СРС и Суверенисти, али нико није хтео да будемо заједно. Српска десница је озбиљна странка и позивао сам их у медијима, на порталима и друштвеним мрежама да идемо заједно, али… Залагао сам се да изађемо заједно и сигурно бисмо имали најмање десет одсто и били бисмо друга политичка снага после СНС-а, али узалуд. Невероватна је ствар шта бисмо урадили да смо изашли заједно. Никога нисмо условљавали, давали смо бланко папир да направимо јединствену листу. После тога смо могли да останемо заједно или да се одвоји свако за себе, али нико није хтео. Парадокс је да сам ја пријатељ и са Милицом и са тим другим десним кандидатима, ја сам зато хтео да изађемо заједно, али нико није хтео.
Да ли ће стране амбасаде моћи да утичу на ваш рад уколико постанете председник Србије?
Мени страни амбасадори неће моћи да говоре коме Србија треба да уведе санкције, од кога треба да купујемо гас и нафту и какав однос треба да имам према трећим државама. Сваки страни дипломата који се с непоштовањем буде односио према Србији одмах ће морати да напусти земљу.
Извор: Политика
