Пише: Иван Пајовић
На самом почетку војних операција у Украјини, Владимир Путин је изјавио како Русија не може дозволити Украјини да поново дође до тактичког нуклеарног оружја, а да се Кијев налази само корак до тога. Иначе, за две деценије на челу државе, Путин никада није себи дозволио пустоловне изјаве које су далеко од истине.
Шта је то прљава нуклеарна бомба и колико је била висока вероватноћа њене израде у рукама русофобске кијевске власти?
С почетка, треба рећи пар речи о самом појму прљаве атомске бомбе. Можда је тешко поверовати, али термин и концепт прљаве атомске бомбе измислио је тада мало познати писац-фантаст Роберт Хајнлајн, који се у слободно време помало бавио физиком. Саму идеју Хајнлајн је формулисао 1940-тих година, тј. око три године пре спровођења општепознатог пројекта „Менхетн”. Притом је интуиција писца била толико јака, да му је пришапнула алтернативни и најинтересантнији начин коришћења енергије атома.
Стандардно нуклеарно пуњење има чудовишно велику рушилачку моћ, али је та моћ краткотрајна. У моменту нуклеарног удара формирају се, додуше, крајње опасни изотопи, међу којима стронцијум-89, стронцијум-90, цезијум-137, цинк-64 и тантал-181. Ови изотопи, ушавши у човечији организам, таложе се и и изазивају неизлечива обољења. Например, радиоактивни јод се таложи у штитастој жлезди, цезијум у мишићима, стронцијум у костима итд. Зона нуклеарног удара релативно брзо се денуклеаризује, тј. активно губи радиоактивност. Пример дају Хирошима и Нагасаки, једина насељена места која су претрпела нуклеарни удар. Опште је мишљење да се на тим местима годинама задржала радиоактивна пустиња, што у стварности није тачно. Већ у августу 1949. године донет је закон под именом Hiroshima Peace Memorial City Construction Law, који је послужио као старт за потпуну обнову града. Што ће рећи – од нуклеарног удара једва је прошло мало више од четири године.
Принцип деловања прљаве нуклеарне бомбе је другачији, као да га је могао смислити само писац-фантаст. То је тип оружја знатно једноставнији по свом устројству и не захтева сложена техничка решења. Фактички, то је само средство доставе (ракета, бомба, артиљеријска граната) коме је додат контејнер са радиоактивним материјама. Један од потенцијално најефикаснијих начина, уједно и најопаснијих, је просто расипање тог материјала из авиона или хеликоптера. Опасни изотопи са дуготрајним временом полураспада покривају површину земље, биљака, затим бивају упијени у земљу и воду, а потом десетинама година чине територију опасном за живот. Човек јако лако оболи од радијационе болести, довољно је да унесе у себе минималну дозу озрачења, што доводи или до смрти за пар месеци, или до рака, леукемије, одумирања коштане сржи или других тешких болести.
Питање могућности да Украјина, која се у оквиру Будимпештанског меморандума одрекла нуклеарног оружја, направи прљаву атомску бомбу, не једном је разматрана од стране стручњака. Већина њих је била сагласна да је то немогуће из више различитих разлога. Као прво, због политичких мотива: земље Запада не би то допустиле ни при највећој острашћености русофобијом. Као друго, зато што Украјина не располаже баш свим техничким могућностима, пре свега центрифугама за обогаћење уранијума, али ни адекватна средства доставе. Да ли је то баш тако?
Треба имати у виду да руска војска није тек случајно на почетку сукоба одмах заузела нуклеарну електрану у Чернобилу. Мало ко је обратио пажњу на одређене речи Владимира Путина о томе како Украјина потенцијално може да направи прљаву атомску бомбу не сама, већ у сарадњи са својим западним менторима.
На територији Украјине нема лабораторија у којима би се из нуклеарног отпада извукле потребне радиоактивне компоненте. То ипак не значи да их они не поседују или да им западни партнери не би можда доставили све што је неопходно. Најрадикалнији сценарио подразумевао би евентуалну директну доставку у Украјину довољне количине високорадиоактивног отпада нпр. из Турске или Немачке, где Американци складиште не само своје нуклеарно оружје, већ и нуклеарни отпад.
Што се тиче средстава доставе, ту ништа није немогуће. Завод Јужмаш, који данас доживљава свој потпуни пад, ипак је десетинама година производио широку палету производа за космичке потребе, укључујући и термомодуле. Тамо је вероватно остала и документација и неки производни капацитети који омогућавају да се макар импровизује метални контејнер у који је могуће сместити обогаћени нуклеарни отпад. Овакав контејнер могао би бити „испоручен” на више различитих начина. У крајњем случају, могао би бити детониран негде у близини руске границе или илегално унесен на руску територију, где би био активиран.
Треба нагласити да су ово само претпоставке које нису засноване на званичним подацима. Ипак, Владимир Путин, без сумње, располаже много тачнијим информацијама. Уколико је руски председник претпоставио могућност овакве опасности, вероватно је да она реално постоји.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Остале текстове др Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
