Пише: Алистер Крук ( Аlistaire Crooke), Фонд стратешке културе
фебруар 14, 2022
Чини се разумним очекивати да ћемо имати кризу у њеним различитим облицима барем наредне две године , пише Алистер Крук.
Макрон у изузетно искреном интервјуу са француским журналом је ставио прст на главне структуралне проблеме са којима се суочава ЕУ. Осуо је вербалну паљбу због чињенице да су Савет Европе (ЕU Council) и остале ЕУ државе биле ставиле вето на ранији француско-немачки предлог за самит између Русије и ЕУ. Последице овог пропуста, рекао је оштро, су биле : "Други " су причали са Русијом у име ЕУ. Није тешко докучити да он имплицира да су интереси САД ( било директно или преко НАТО трбухозбораца) ти који су гласноговорници. А глас те Европе се више не чује.
То није просто само случај рањеног amour proprie ( прим.прев. себељубље од француског изузетно јупитеријански амбициозног лидера. Пре је у питању то да су се лидери западне Европе ( тј Каролиншка Осовина) са закашњењем пробудили пред схватањем да су сви ти 'марифетлуци испод жита' око неумитне руске инвазије Украјине везана за то да се натерају у тор европске државе назад у блоковску ( НАТО) дисциплину. Макрон , да му човек скине капу, је показао према његовим коментарима на московској прес конференцији да је разумео да тајац у овом одсудном тренутку може да дефинише Европу у току наредних деценија - остављајући је ускраћеном зa аутономијy ( а камоли неког модикума суверенитета) који Макрон тако жарко жели за Европу.
Прича о Макроновој прес конференцији након његовог дугог тêте-à-тête са Путином представља 'вешто увијање човека од гуме' француског председника неспособног да експлицитно одбаци доминантан англо-амерички наратив о Украјини, док је говорио - у једва шифрованом језику - да је са Русијом као један везано за све њене притужбе око неуспеле европске безбедносне архитектуре , и правих ризика њене токсичности по Русију, што би могло да доведе до рата у Европи.
Макрон је експлицитно рекао да су нови договори око безбедности у Европи апсолутно неопходни. (Упркос његовој бризи да се САД не стави 'прст у око', јасно је сигнализирао на нови договор који би био не- НАТО). Он је такође глатко противречио вашингтонском наративу ,рекавши да верује да Русија нема намеру да изврши инвазију на Украјину. Додајући да везано за НАТО експанзију, грешке су начињене.
Укратко, Макрон је изашао са потпуно другачијим ставом од Бајденовог наратива неумитног рата. Он јасно ризикује излив беса са англо - америчке стране и нешто беса европског за безрезервно прихватање Путиновог става да не 'узмиче ни милиметар' од потпуног поштовања Минског споразума од стране Кијева, и потпуну нагодбу за Донбас, као сопствену. Председник Макрон је после путовао у Кијев да издејствује прекид ватре на 'линији додира' Дало се предвидети, англоамеричка штампа сада ваздиже Минск 2, као пиштољ који се упире у чело Кијеву - прецизно напуњено мецима да у парампарчад растури државу и 'као окидачем' изазове грађански рат.
Макрон, из његових коментара , наизглед разуме да Украјинска криза - мада представља озбиљне ратне ризике унутар Европе - парадоксално не лаже у сржи каролиншких страхова.
Приметно је да Кина експлицитно говори исто. Ауторитативне новине Глобал Тајмз у едиторијалу упозоравају да САД изазивају конфликт у Украјини да би пооштриле дисциплину у блоку - да као у тор натера европске државе назад у легло које предводе САД. Нема сумње, Кина повезује да Украјина пружа савршен ослонац да као чобанин чува Европу ка америчкој следећој фази да захтева уједињени фронт са САД за каснији задатак да Кину забаракадира унутра , иза њених граница.
У игри су , стога , кључне одлуке које ће дефинисати Европу у будућности
С једне стране , ( како је Пепе Ескобар приметио пре неке две године), ' циљ руске и кинеске политике је да регрутују Немачку у троструки савез закључавши евроазијску копнену масу у Макиндеровом маниру ( Halford Mackinder - британски политички географ прим.прев.) у највећи геополитички савез у историји - пребацујући светску моћ у корист ове три велике силе , а против англосаксонске поморске моћи."
И с друге стране , НАТО је био зачет, од самог почетка, као средство англоамеричке контроле над Европом и још прецизније да ' држи Немачку 'под својом шапом' а Русију 'ван ' ( у том старом аксиому западњачких стратега). Лорд Хејстингз ( Lord Hastings) ( Lionel Ismay), први генерални секретар НАТО , је рекао да је НАТО створен да држи СССР ван , Американце унутра, а Немачку доле".
Овај ментални склоп и даље истрајава, али је попримила та формула данас већи значај, и нови преокрет : Да држи Немачку доле а цене неконкурентне према америчкој роби ; да држи Русију ван од тога да буде европски извор јефтине енергије :, и да држи Кину оградом ван од ЕУ - САД трговине. Циљ је да сузбије Европу чврсто унутар америчке уско дефинисане економске орбите и примора да се одрекне погодности кинеске и руске технологије, финансија и трговине - стога помажући у постизању циља забарикадирања Кине унутар њених граница.
Већма незапажен је геополитички значај : да Кина, по први пут директно интервенише ( заузимајући врло јасан и моћан став) по ствари које је од централног значаја по европска питања. Дугорочно, то сугерише да ће Кина заузимати више политички оријентисани приступ по своје односе са европским државама.
У овом контексту, на прес конференцији Бајдена и Олафа Шолца ( Olaf Scholz прим.прев.) у Вашингтону ове недеље - осветљеног у светлуцавим неонским светлима, да сви могу да виде - Бајден је буквално измалтретирао Немачку да се обавеже да прекине Северни ток 2 ( Nord Stream 2 ) буде ли Русија извела инвазију над Украјином), одражавајући циљ Вашингтона да држи Немачку на поводцу 'дисциплине' блока ( а bloc - НАТО савез прим.прев.) . Он је ефективно рекао да ако би Шолц бацио план у канту за ђубре , онда би он , Бајден, урадио то ' Могу ја то ' , подвукао је он.
Па ипак , тренутак када даје тај подухват, и оно мало парче суверенитета Немачке нестаје - Шолц је предаје Вашингтону. Штавише, Макронова аспирација ка некој широј еуроаутономији нестаје такође, јер без усклађивања политика Француске и Немачке, патворени суверенитет нестаје. Штавише, уколико се Северни ток 'баци у ђубре', енергетска сигурност ЕУ биће прикована заувек за скупу САД ЛНГ овисност ( са вероватноћом да настану кризе цена гаса код куће, такође)
Није јасно ( а то је и вероватан извор анксиозности по Макрона), да ли одбијање Немачке да да Бајдену његов жељени Северни ток ултиматум представља било какву смислену резерву еуро - суверенитета уопште. Шта би се десило уколико би Вашингтон подстрекивао лудаке у украјинској милицији на неко лудило , или у ' напад по принципу ' ухватите лопова' ( прим. прев. а false flag) ' који изазове опште расуло?
Да ли би Шолц био способан да одржи своју линију Северног тока у проистеклом општем лудилу, коју би силе англо-осовина ударале бичем? Оно мало простора који је Макрон покушавао да ослободи да би решио украјинску кризу, би се истопила истог тренутка.
Све то наглашава на каквој уској жици Макрон покушава да хода : Буде ли Шулц попустио пред Северним током , Макронове аспирације да преобликују европску безбедносну архитектуру би неизбежно биле перципиране у Москви као испразне - иако су вредне поштовања- због помањкања било какве реалне европске предузимљивости.
А у Украјини нарочито , Макронов маневарски простор да спречи рат у Европи би био редукован, јер једино Макрон ( подржан од ЕУ) , када дејствује у корак са Путином, би био шанса да се примора Кијев да имплементира Минск ИИ.
Списак Макронових изазива се не завршавају овде : Француска има ЕУ ротирајуће председништво , али ЕУ инострана политика захтева једногласност међу земљама чланицама. Може ли он то да добије? Да ли ће Бајденов тим да се толико разбесни на Француску што изиграва 'овна предводника' , да ће Вашингтон да одлучи да Макрону 'стане на реп'?
Бајдену је потребно неко достигнуће за његову инострану политику да би добио какав такав рејтинг за двогодишње изборе ( the midterms - прим.прев). А 63 % Американаца каже да би подржавали масивне санкције наметнуте Русији , буде ли Москва извршила инвазију на Украјину. За Бајдена се зна да верује у изреку да је на крају сва политика - укључујући и инострану политику - подложна домаћим изборним потребама. Тешко санкционишући Русију - са Европом која дејствује у истом кораку - је само корак који би се вероватно видео у Белој Кући како "удара свом рејтингу преко потребну чвргу" А није без преседана : Сетите се Бил Клинтона, под притиском услед разоткривања случаја Левински ', он је покренуо рат на Балкану да би омео пажњу са свог сопственог злог усуда.
Није ни чудо, Председник Путин је опрезан. Да ли Макрон , који каже да се консултовао са многима, прича у име ЕУ? И што је најважније , који је став Вашингтона око овога?
Најзначајнија тачка коју треба разумети из епизоде Путин - Макрон је да је од идеје постала лаж да се Москва некако нада да отвори преговоре са Западом око секундарних проблема, као могућа путања до руских егзистенцијалних брига. Русија је отворена за преговоре, али само уз поштовање Путинове три црвене линије: Да не буде НАТО ( укључујући и скривени НАТО) у Украјини; без ударних ракета на руској граници; и повратак НАТО на линије из 1997г. Путин није узмакао ни педаљ око друго поменутог ; није узмакао ни педаљ ни око 'Минска' као једино решење у Украјини. Путин није уопште одавао утисак човека који воли преговоре само зарад преговора.
Штос је у томе да нема лаких решења. Чак иако је конфликт замрзнут или паузиран краткорочно, замрзавање се неће одржати дугорочно, јер Запад одбија да прими к знању да Путин мисли то што каже. То ће се вероватно само променити када обе стране искусе агонију. Запад, за сада, седи весело у уверењу да има јачу ескалаторну моћ у примени бола. Видећемо колико ће се то покаже као тачно .
Изгледа разумно очекивати да ће криза бити с нама - у њеним разноразним видовима - барем још две године. Ове политичке иницијативе означавају почетак отегнуте, високоризичне, фазе руског напора да промени европску безбедносну архитектуру у нову форму коју Запад тренутно одбија. Руски циљ ће бити да се одрже притисци па чак и закаснелост, рата свеприсутног, да би се злостављали западни лидери којима је рат мрзак да би се направила та неопходна смена.
NB
Погледи појединих аутора сарадника не представљају нужно погледе Strategic Culture Foundation
Извор:Strategic Culture Foundation / превод и адаптација angloworld translations
anglo.world.translations@gmail.com
