Такав расплет наговестио је и председник Америке Џо Бајден, који је јуче одлучио да забрани увоз руске нафте, пооштравајући удар на руску економију због њене инвазије на Украјину, пренеле су агенције. Овај потез је уследио након молби украјинског председника Владимира Зеленског америчким и западним званичницима да прекину увоз, што је био, како се наводи, очигледан пропуст масовних санкција које је Запад увео Русији.
Претходних дана "црно злато" коштало је око 130 долара, а према ИЦЕ берзи у Лондону, хиљаду кубика гаса премашило је ниво од 3.200 долара - чак 13 пута више од тренутне цене у Србији. Током трговања у понедељак, цена гаса у Европи скочила је 79 процената и први пут у историји достигла скоро 3.900 долара за 1.000 кубних метара.
Нема сумње да ће енергенти у наредном периоду поскупети и код нас, али је тренутно на снази Уредба Владе којом је огранична максимална цена бензина 95 на 171 динар и дизела на 179 динара. Тако ће бити барем до 14. марта, а спекулише се да ће се ова мера као помоћ грађанима наставити и до јуна.
Министарка енергетике Зорана Михајловић каже да у Србији има довољно енергената и да неће бити повећана цена струје, топлотне енергије и гаса, као и да ће остати одређена ограничења цене нафтних деривата, али да ће бити направљен бољи баланс између велепродајне и малопродајне цене. Засада многе пумпе немају рачун да набављају гориво, јер је, како кажу, набавна цена већ скупља од продајне.
У међувремену, на светској сцени догађа се таква расподела "карата" која би могла да изазове озбиљну енергетску кризу у Европи. Русија је запретила обуставом испоруке природног гаса преко Руског тока. Према речима проф. Николе Рајаковића, председника Савеза енергетичара, под притиском САД последњих дана интензивно се говори о овом прекиду дотока, што би имало катастрофалне последице - пре свега по Европу, која нема брзу алтернативу руском гасу и нафти.
- Веза између Европске уније и Руске Федерације, оличена у линији Берлин-Москва, представља стратешку и природну везу засновану на међусобним интересима - каже проф. Рајаковић. - Развијеној и напредној немачкој привреди неопходан је руски гас, а Русији да га испоручи. Прекид би довео до озбиљног пресецања техничко-технолошке везе између Европе и Русије и до економских поремећаја непредвидивих размера. Ако до тога ипак и дође, много ће лошије проћи Европа. Осим Кине, потенцијални купци руског гаса су и Индија, Пакистан и остатак огромног источног тржишта.
Рајаковић не искључује и црни сценарио о скоку цена енергената под облаке, јер, како наводи, док економски фактори на реалне могу да утичу око 20 одсто, тренутни политички могу да их преокрену и за 300 процената.
- Европа је у великој мери зависна од Русије, па би и Србија требало све више да разматра и друге опције - каже проф. Рајаковић. - Декарбонизована енергетика, избацивање употребе фосилних горива и прелазак на обновљиве изворе енергије је будућност. Неопходно је да Србија што више развија своју енергетску незавинсост.
Када је реч о руском гасу, стручњаци кажу да купаца за њега има и без Европе, упркос томе што су, тврде познаваоци ове области, Кинези врло назгодни преговарачи. Како Рајаковић каже, гасоводи од Русије до Кине постоје, а није никакав проблем да га изграде и до осталих азијских дестинација. Процењује се да је годишња потрошња гаса у Европи 541 милијарду кубних метара, а у Кини 331 милијарду кубних метара, са тенденцијом да се до 2035. удвостручи.
Укупна руска инвестиција у развој сибирских налазишта гаса и у гасовод према Кини процењује се на 55 милијарди америчких долара. Ништа се не финансира кинеским кредитима, али постоји писана гаранција Пекинга о куповини 38 милијарди кубних метара гаса годишње по договореној формули за формирање цене. Претпоставља се, ипак, да је цена коју Русија добија од Кине много мања од европске и да су традиционални партнерски односи бољи за све. Вероватно, изузев за САД.
ЕУ зражи замену за руски гас
Европска унија спрема мере да смањи енергетску зависност од Русије. Намера Брисела је да у будућности диверсификује изборе снабдевања, поручио је потпредседник ЕК Владис Домбровскис. Ове мере пре свега подразумевају заједничку куповину гаса, стварање стратешких резерви током лета, као и тражење нових испоручилаца. Земље чланице тренутно у просеку увозе руски гас у висини од 40 одсто укупних потреба, што их чини зависним од овог извора енергије. Други извори, из Норвешке и Алжира, додатно би поскупели испоруку, док је снабдевање течним гасом из САД још скупље и технички компликовано. - Треба убрзати нашу независност у односу на руски гас. Морамо да радимо на колективном европском решењу - поручио је јуче и француски министар економије Брино ле Мер и истакао да је зависност различита, да Француска увози 20 одсто од Руса, Немачка 55, али Финска целих 100 одсто. (Г. Ч.)
Страх словеначких пумпаџија
Цене нафтних деривата у Словенији достигле су јуче рекордне вредности након што су протеклих дана забележене гужве на бензинским пумпама због очекиваног поскупљења. У Србији је све у стању затишја пред буру. Власници пумпи страхују да ће многе отићи под кључ након ове кризе, јер поскупљење значи мање муштерија, а замрзнуте цене пословање са губитком. Надају се да ће држава смањити акцизе.
Стала производња у "Фолксвагену"
Фолксваген ће од данас престати да прима наруџбине за бројне плаг-ин хибридне моделе аутомобила, саопштио је немачки произвођач возила, наводећи као разлог несташицу чипова и проблеме у ланцу снабдевања везане за руско-украјински сукоб. Тако ће пријем поруџбина за плаг-ин хибридне верзије "Фолксвагеновх" модела "голф", "тигуан", "пасат", "артеон" и "туарег" бити обустављен до даљег, а испорука већ наручених возила можда неће бити реализована ни ове године. Све то уследило је после одлуке ове компаније да прекине производњу у Русији и привремено обустави производњу у неколико фабрика у Немачкој током протекле две недеље.
Тајна документа Украјине која су пала у руке војске Русије погледајте ОВДЕ.
Извор: Новости
