Иако је хронологија догађаја дуга и сеже до 13. века, непосредни кључ за разумевање догађаја у Украјини налази се обећању које је НАТО дао 1990 и 1991. године.
„Обећање да се неће ни један педаљ приближити ка Истоку, уколико СССР дозволи уједињење Немачке, НАТО је прекршио. Много индиција говори о томе да су неки људи тада свесно и намерно лагали. Видели смо - разарање Југославије и крсташки поход на српски народ. Исте 1999. када су нас бомбардовали, НАТО пакт је умарширао у Пољску, Чешку и Мађарску, да би 2004. ушао у Естонију, Летонију, Литванију, Румунију, Бугарску, Словачку и Словенију. И тако се НАТО пакт нашао надомак Санкт Петерсбурга.“
Ковић подсећа да је након уласка у НАТО Хрватске и Албаније, уследио пријем Црне Горе и Северне Македоније, те да је на Букурешком самиту 2008. чланство обећано Украјини и Грузији. Ови догађаји по њему, имају своју историјску перспективу.
„То исто Европа и свет су видели 1941, 1914, 1854, 1812. све до шведско- пољских похода у 17 веку, па даље у историју приликом најезде немачких тевтонских витезова на Русију у времену Александра Невског и одбијања напада Швеђана 1240-1242. У најкраћем, почело је крсташким ратовима који су у име свете римске цркве вођени не само у светој земљи већ и у Европи.“
Иако је поход Бонапрате на Русију вођен у име слободе, братства и једнакости- формално не у име римске цркве и протестантске вере, иза њега су такође, указује Ковић, марширали римокатолици.
Даље, Кримски рат је био плод сазреле русофобије а напад Немачке и Аустроугарске на Русију 1914, речима чешког писца и државника Томаша Масарика, крсташки римокатолички поход.
„Хитлерова војска се бори за уједињену Европу, за европске вредности. Она брани Европу од руског варварства. Његови војници имају на шналама својих опасача исписану паролу Бог је са нама коју су на својим опасачима носили и немачки војници у Првом светском рату. То је писало и на заставама тевтонских витезова“
Жар је исти
Из овакве поставке и данашња дешавања на истоку Европе могу се тумачити као један тренутак у циклусима похода Запада на Русију. Непресушну мотивацију за освајачке походе Запад је, по мишљењу Ковића, црпио из примарно верских и расистичких убеђења.
„Налазимо их у походима крсташа на Свету земљу, у походима крсташког Запада на Русију, и то не само у римокатоличкој вери већ и протестантизму, посебно калвинизму. Када слушамо све те фразе о либералним вредностима, слободном тржишту, правима мањина, у нашим ушима као да одзвања Бог је са нама или Деус вулт- Бог тако хоће, како су крсташи викали док су убијали муслимане у Јерусалиму. По мом мишљењу жар је исти, као и ничеански порив за моћи“.
О украјинским нападима на територију Русије читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
