Пише: Џевад Галијашевић
То су бесмислице јер морате знати где припадате као народ, вjера, цивилизација и култура и да ли припадате политици која вас је бомбардовала и растурила, а вас прогласила за злотворе
Неморално је нападати Ивицу Дачића! Вjерујте ми! Зато што оно што зовемо историјском побjедом Александра Вучића чини и 13 посто гласова које су му дали гласачи СПС и сам Ивица Дачић.
Да није било СПС, Вучић би ишао у други круг и то би била друга прича, други разговори и не само да не би било историјске димензије, него би на површини остао Вучићев добитак од чтрдесет и нешто одсто гласова које је његова коалиција освојила или тридесетак посто колико је његова странка у тој коалицији са Бошњацима, Мађарима, пензионерима и са још неким организацијама заједно освојила.
Глупо је овако одбацивати партнера који те је довео на власт и од тог партнера направити опозицију. Вјерујте ми, СПС није опозиција какву су они сусретали
То је странка која има снажну инфраструктурну мрежу, снажну мрежу организација, лојану мрежу. Она може да буде озбиљан проблем и Скупштини у самом народу!
Кад би СПС био отјеран у опозицију, он би скочио за десет процената, одмах до сљедећих избора.
Погрешно је правити непријатеља тамо гдје имате лојалног партнера.
Ово што је Вучић прво примио Ђиласа, а није прво разговарао са Дачићем који га је направио предсједником у првом кругу – то је самоубилачки чин!
То је покушај да се направи корак ка више западној политици која је дубоко антисрпска.
Доста је петљања – треба одрадити своје обавезе и при томе не значи да ли ће Република Српска бити подржана у медијима блиским режиму, али би значила тужба међународном суду за заштиту Дејтонског мировног споразума и опомена коју је Србија дужна да упути оним земљама које крше Дејтонски мировни споразум (опомена да ће Србија затражити заштиту и пред Међународним судом и у УН).
То су конкретне мјере, а бављење периферним стварима је заморило народ и оборило његово повјерење.
Немогуће је да ја из зеничко-добојског кантона видим да је најважније стремљење да се ухапси Додик, уништи његова породица и Република Српска, а да у Београду то не виде и не кажу да све остало може да чека, али да агресија према Српској мора одмах стати и да не могу да хапсе човјека који има пуни народни и пуни државни легитимитет и у БиХ и у Републици Српској.
Британија, која хоће да спријечи повезивање Русије и Њемачке, користи ситуацију да заврши са меким НАТО трбухом који чине Срби.
Чудно понашање власти у Србији и начин на који реагују на кризу је неадекватан.
У Бањалуци то ствара утисак да је Република Српска жртвована као што је била Република Српска Крајина и да треба да пошаље извињење Србији што је њен предсједник Милошевић потписивањем Дејтона преузео обавезе.
Никада Србија, још ни једном, није раговала на заштити споразум чији је потписник и гарант. Доста је прича о томе да неко ломи кичму Србији, хоће да јој отме пшеницу и да је присили да плаћа скупљу нафту – јер је овдје ријеч о виталном питању опстанка српског народа и на Косову и у Црној Гори, сад посебно у Републици Српској.
Више текстова Џевада Галијашевића прочитајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
