Пише: др Иван Пајовић
Око 13% испитаника верује у економски скок, нове путеве развоја и нешто што се зове „нова шанса за Русију”.
Око 15% испитаних верује у „социјализацију” економије, тј. верује у формирање курса самодовољности и изолацију.
Око 7% испитаних верује да ће се, упркос геополитичким вишим силама, мало шта изменити и да ће стање остати готово идентично као и пре започињања украјинског конфликта.
Страх од дубоке економске кризе и рецесије има 27% испитаних.
У потпуни економски колапс и велико осиромашење становништва верује око 38% испитаних.
Очигледно је да у руској јавности постоји озбиљна турбуленција емоција и велике противречности у мишљењу када је у питању економска будућност земље. Ни јавност, ни стручњаци немају једнодушно мишљење шта земљу чека после завршетка братоубилачког крвопролића у суседној земљи.
Како време пролази, појављују се нови проблеми и нова ограничења у функционисању размене добара. Информације које су тренутно доступне говоре да је промет робе у руским лукама на северозападу: Санкт Петербургу, Мурманску, Виборгу, Калињинграду, Архангелску и другим лукама на Балтичком, Баренцовом и Белом мору доживео потпуни колапс. Разлог за то су строге санкције на промет робе са руским лукама и забрана упловљавања руским бродовима у европске луке. Према проценама експерата, у односу на околности пре санкција, преостао је промет у обиму од само 5% до 10%.
Оптимистичније процене дају могућност да је то ипак око 20% од некадашњег обима промета. Остаје неизвесно шта је од ових података заиста тачно. Оно што се са сигурношћу зна, у руским лукама на Црном и Азовском мору уочен је пад промета од око 50%.
Непрекидно стижу информације о напуштању Русије многих западних компанија које су пословале десетинама година. Једна од последњих вести говори да ће Русима постати недоступни чак и компјутерски фонтови Тајмс роман и Ариел, јер је америчка компанија Моnotype решила да их изузме из пакета Office који је намењен руском тржишту.
Алексеј Кудрин је недавно на заседању Савета федерације изјавио да престројавање економије Русије, уколико се санкције задрже на досадашњем нивоу, може трајати више од две године. Према његовим речима, то је тек прва етапа, јер Русији следи дугогодишње престројавање, будући да се очекује велика супституција увоза читавог низа производа који из тог увоза долазе. Наводећи еклатантан пример, али у шали, он је споменуо како Русија, земља која је велики произвођач разних метала, нарочито гвожђа и челика, у исто време је и увозник ексера. По његовим речима таква пракса се сместа мора прекинути.
Какво год да је стање економије у Русији, јавност стоји на становишту да много тога решава управо злато, тј. златне резерве. И оне који у то верују обрадовала је вест да је производња злата у Руској Федерацији у периоду јануар-фебруар 2022. године порасла за око 2%, што чини око 39 додатних тона овог племенитог метала. Са друге стране, производња сребра у истом периоду пала је за 14%, на око 127 тона, а ако се посматра само фебруар – за 21%, тј. на око 63 тоне.
Највећу утеху дају прогнозе да ће Русија ову буџетску годину завршити са око 260 милијарди долара суфицита, углавном на темељу зараде од високих цена гаса и нафте, а што би умногоме компензовало губитак од око 360 милијарди долара девизних резерви које су тренутно блокиране на Западу.
Информација је много, а неке су и потпуно опречне. Јасно је само да ће економија Русије убудуће бити значајно другачија у односу на оно како је до недавно изгледала.
