Пише: Владимир Димитријевић

ШТЕ СЕ ДЕСИЛО НА ВАСКРС?

Човек својим силама није могао себе да спасе; само барон Минхаузен је себе извукао из блата, вукући се за перчин. Требало је да га спасе Творац; али не механичко – магијски, него даровима Своје љубави, која доноси живот и слободу. Зато је Син Божји, Бог по природи, у време цара Ирода, кад је светом лудовала смрт у свим својим видовима, од паганског идолопоклонства до страшних насиља у име империјалне моћи,од Духа Светога и Марије Дјеве постао по природи Човек, да би Своје саздање спасао од греха, смрти и ђавола и сјединио га са Небеским Оцем. У личности Христовој Божанска и људска природа сјединиле су се, како каже Четврти васељенски сабор,неразделно и несливено. Учећи, проповедајући, чинећи чуда, окружен апостолима и народом који је у Њему препознао Месију, Христос је Себе спремао за највећи бој – бој са смрћу. Када су Га распели они којима је цезар био важнији од Бога Љубави, и који су веровали у месијанско царство као рај на земљи, Христос је, Својим Божаством и Својом људском душом, сишао у царство покојника, у ад (грчка реч „ад“ значи „невиделица“, место таме и сенке смрти, одакле је Енкиду јадиковао пред Гилгамешом и Ахил пред Одисејем ), и разорио га, победивши ђавола, господара смрти, и извевши душе оних који су Га од века чекали да их ослободи, почев од покајаних прародитеља Адама и Еве. За то време, од Великог петка до Васкрса, тело Христово почивало је у гробу у Гетсиманији, да би, по поноћи, поново сједињено с Божаством Христовим и Његовом људском душом васкрсло, и, преображено, прошло кроз гробну плочу.

Христос је васкрсао – и ми ћемо вакрснути!

СТАРОЗАВЕТНА ПРОРОШТВА О ВАСКРСЕЊУ ХРИСТОВОМ

Епископ Александар Милеант нам јасно сведочи да су пророци Старог Завета најавили васкрсење Христово:“Говорећи о неопходности и спасоносном карактеру Месијиних страдања, пророци су предсказали и Његово васкрсење из мртвих и славу која ће затим уследити. Описавши страдања Христова, Исаија завршава своје приповедање следећим речима: Господу би воља да Га бије и даде Га на муке; кад положи душу Своју у принос за грех, видеће семе дуговечно, и што је Господу угодно, напредоваће Његовом руком. Видеће труд душе Своје и наситиће се; праведни слуга Мој оправдаће многе Својим познањем и сам ће носити безакоња њихова. Зато ћу Му дати део за многе, и са силнима ће делити плен (Иса. 53; 10–12). Другим речима, Месија ће после смрти оживети да би био на челу Царства праведних и биће морално задовољан исходом Својих страдања. Васкрсење Христово предсказао је и цар Давид у 15. псалму, у којем он у име Христа каже: Тога ради развесели се срце моје и обрадова се језик мој а још и тело моје починуће у нади. Јер нећеш оставити душу моју у аду нити ћеш дати да светац Твој види труљења. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме радошћу лицем Твојим, красоте су у десници Твојој до краја (Пс. 15; 9–11). Код пророка Осије помиње се тродневно васкрсење, иако се у његовом пророштву говори у множини: Ходите да се вратимо ка Господу, јер Он раздре и исцелиће, рани и превиће нас. Повратиће нам живот за два дана, трећега дана подигнуће нас, и живећемо пред Њим (Ос. 6; 1–2, упор. 1. Кор. 15; 4). Осим непосредних пророштава о бесмртности Месије, о томе фактички сведоче и сва она места Старог Завета у којима се Месија назива Богом (на пример, Пс. 2, Пс. 44, Пс. 109, Иса. 6; 9, Јер. 23; 5, Мих. 5; 2, Мал. 3; 1) јер је Бог по својој суштини бесмртан. Исто тако, закључак о Месијиној бесмртности може се извести и у оним случајевима када читамо о његовом вечном Царству (Пост. 49; 10, 2. Сам. 7; 13, Пс. 2, Пс. 131; 11, Јез. 7; 37, Дан. 7; 13), јер вечно Царство претпоставља и вечног Цара.“

Васкрсење Христово – васкрсење наше! 

О НАШЕМ ВАСКРСЛОМ ТЕЛУ

Људи се често питају – какво ће бити васкрсло тело. Апостол Павле Колошанима пише да ћемо се, кад се јави Христос, Живот наш, и ми са њим јавити у слави; а Филипијцима говори да ће наше понижено тело бити преображено да буде слично прослављеном Телу Господњем. Јер, опет по Светом Павлу, наше тело се сеје у трулежности, а устаје за нетрулежност; сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у немоћи, а устаје у слави; сеје се тело душевно, а устаје тело духовно. Митрополит мезогејски Николај каже да ће наше тело бити нетрулежно, прослављено, снажно и духовно; и личиће и неће личити на тело које сада носимо.                                     Он каже:“Господ наш је после Васкрсења стекао Тело, које има нарочиту тананост и лакоћу. Он се јавио Својим ученицима, улазећи у кућу кроз „закључане двери“, и ишчезао је, док је с њима говорио. Са ученицима је помало обедовао за трепезом, узимајући „помало“ храну, јер Му она није била потребна за живот. Господ је то учинио јер је апостолима било неопходно да у Њега поверују.Њега су додиривали, али га се нису дохватали. Без обзира на то што је позвао апостола Тому и друге да га додирну, светима Марија и Магдалини је рекао да га не додирују.

Према Светом Никодиму Агиориту, Тело Господње после Васкрсења, поставши нестрадално и нетрулежно, није постало бестелесно, нити је изгубило природна својства: количину, каквоту, видљивост, обим, обрисе у простору и границе. Такве особине имаће и људско тело по васкрсењу. По Светом Григорију Палами, у садашњем стању човекова душа је скривена у грубом телу, а у Царству Божјем тела светих ће постати танана, одухотворена и скоро нематетријална“.

Васкршње Тело Госпоње имаће на себи трагове рана на рукама, ногама и ребрима, јер у Светом Писму јасно стоји да ће на непокајане богоубице на Дан Суда погледати Онога Кога прободоше. И мученици у Царству Небеском имаће ожиљке од рана, које ће показати Богу; и подвижници ће на телу своме имати трагове учињених подвига. Грешнци ће на својим телима имати трагов    е греха – њихова ће тела бити црна и тамна.

Васкрсла тела ће бити са својствима првосазданог Адама – неће бити тешка, неће имати трагова умора, глади и жеђи, неће имати потребу за сном. Такође, неће бити ни полности у данашњем смислу речи, него стање анђеоске чистоте и чедности. Неће бити времена, па тела неће старити. Предокус свега тога видимо у чудесним својствима светих моштију, које пројављују нетрулежност, миомир и чудотворство као праслику свеопштег васкрсења.

Тела људска блистаће божанском светлошћу, као лице пророка Мојсија кад је силазио са Синаја или Светог Стефана Првомученика пре каменовања. Сва тела ће бити изнад садашњег природног поретка – Свети апостол Петар је ходао по води.

Зато Црква поштује тела и за живота и после смрти.

Она чува тела, у виду моштију, на Светом престолима и антиминсима на којима служи Литургију.

Она чува тела у ћивотима – чудотворне мошти светих.        Она чува тела у освештаним гробовима и костурницама – то су, по митрополиту Николају, универзитети философије у Христу, која је сећање на смрт. 

ПОСЛЕДЊИ СУД У ДАН ОПШТЕГ ВАСКРСЕЊА

Протојереј Михаил Помазански о свеопштем васкрсењу сведочи:“У велики дан доласка Сина Човечијег догодиће се свеопште васкрсење мртвих у преображеном облику. О васкрсењу мртвих Господ каже: Долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда (Јн. 5, 28–29). Када су садукеји изражавали неверовање у могућност васкрсења, Господ их је укоравао: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије (Мт. 22, 29).

Несумњивост истине васкрсења и важност вере у васкрсење апостол Павле је изразио следећим речима: Ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша. А показујемо се и лажни сведоци Божији што сведочисмо против Бога да васкрсе Христа, Којега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају... Но, заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли... Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети (1. Кор. 15, 13–15; 15, 20–22).

Васкрсење мртвих биће свеопште и истовремено, како праведника, тако и грешника. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда (Јн. 5, 29). Биће васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима (Дап. 24, 15, речи апостол Павла пред управником Феликсом). Ако исти овај апостол на другом месту (1. Кор. 15; 1. Сол. 4), говорећи о васкрсењу умрлих у Христу, не помиње васкрсење грешника, то је очигледно зато што је његов директан циљ био да у самим хришћанима утврди веру у њихово будуће васкрсење у Христу. Ипак, несумњиво је да ће изглед васкрслих праведника бити другачији него грешника. Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца свога – Господ је ово рекао само за праведнике (Мт. 13, 43). „Једни постају као светлост, други као тама“ – расуђује о томе свети Јефрем Сиријски („О страху Божијем и последњем Суду“).

Из речи Божије треба закључити да ће васкрсла тела бити преображена и да ће, пре свега, тела праведника бити непропадљива и бесмртна. Она ће бити потпуно слободна од исцрпљивања и слабости садашњег живота. Биће духовна, небеска, без земаљских телесних потреба; по речима Господа, живот после васкрсења биће налик животу бестелесних духова – Анђела (Мт. 22, 30). Што се тиче грешника, и њихова ће тела несумњиво устати у новом виду, али, добивши непропадљивост и духовност, она ће на себи истовремено одражавати стање њихових душа.

Да би олакшао веру у будуће преображење тела, апостол пореди васкрсење усевом, као символом васкрсења који даје природа: Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи? Безумниче, оно што ти сејеш неће оживети ако не умре. И што сејеш, не сејеш тело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго. А Бог му даје тело како хоће, и свакоме семену своје тело (1. Кор. 15, 35–38). Са истим циљем Оци Цркве су указивали на то како се у свету уопште ништа не уништава и не ишчезава; на то да је Бог у стању да обнови оно што је Сам створио; окрећући се ка природи, у њој су проналазили слике васкрсења као што су: клијање биља из семена које је бачено у земљу и распало се, обнављање природе сваког пролећа, поновно рађање дана, буђење из сна, првобитно стварање човека од праха земаљског и друге појаве.“

Огањ љубави Божје за једне рај, за друге пакао, како пише Александар Каломирос у свом огледу „Огњена река“:“Бог је Истина и Светлост. Суд Божији није ништа друго, него наше долажење у додир са истином и светлошћу. У дан Великог Суда, сви људи ће се појавити наги пред овом продирућом светлошћу истине. „Књиге“ ће се отворити. Какве су ове „књиге“? То су наша срца. Наша срца ће бити отворена, продирућом светлошћу Бога, и оно што је у њима ће бити откривено. Ако у тим срцима има љубави према Богу, та срца ће се радовати гледајући светлост Божију. Ако напротив, постоји мржња према Богу у срцима људи, такви људи ће патити примајући у њихова отворена срца ову продирућу светлост истине, које су се гнушали целог живота.

Тако оно што ће правити разлику између два човека, неће бити одлука Божија, награда или казна од Њега, већ оно што је било у сваком срцу; шта је било током целог нашег живота, биће откривено у Дан Суда. Ако постоји награда или казна у овом откривењу - а заиста постоји - она не долази од Бога, већ од љубави, или мржње која влада у нашем срцу.

Љубав поседује блаженство, мржња има очај, горчину, тугу, патњу, порочност, узбурканост, збуњеност, таму и сва унутрашња стања која чине пакао (1. Кор. 4:6)
Светлост Истине, Божија Енергија, Благодат Божија која ће падати на људе неометано трулежним стањем у Дан Суда, биће иста свим људима. Неће бити никакве разлике. Сва разлика лежи у онима који је примају, не у Ономе Који је даје. Сунце сија и здравим и болесним очима, без разлике.

Здраве очи уживају у светлости, јер виде јасно лепоту која их окружује. Болесне очи осећају бол, оне су оштећене, пате и желе да се сакрију од оне исте светлости, која доноси толико велику срећу онима са здравим очима.

Али, авај, више нема никакве могућности да се побегне од светлости Божије. У току овог живота, та могућност је постојала. У Новој Творевини и Васкрсењу, Бог ће бити свуда и у свему. Његова светлост и љубав ће загрлити све. Неће бити места сакривеног од Бога, као што је био случај у току нашег исквареног живота у царству кнеза овог света.Царство ђавола биће опљачкано Општим Васкрсењем и Бог ће поново повратити Своју творевину.

Љубав ће прожети све Својим светим Огњем, који ће тећи као река, из престола Божијег и наводњаваће рај. Али иста ове река Љубави - за оне који су је мрзели у својим срцима - гушиће их и палити.

„Јер је Бог наш огањ Који спаљује“, (Јев.12:29). Сам огањ који пречишћује злато, такође уништава дрво. Драгоцени метали сијају у огњу као сунце, смеће  гори са црним димом. Сви су у истом огњу Љубави. Неки сијају а други постају црни и мрачни.  У истој пећи, челик сија као сунце, док глина постаје тамна и стврдњава се као камен. Разлика је у човеку, не у Богу.

Разлика је условљена слободним избором човека, који Бог апсолутно поштује. Суд Божији је откривање стварности, која је у човеку“.

ВАСКРШЊЕ СТИХИРЕ                                        

Стих:Да васкрсне Бог и расточе се непријатељи Његови.  

Пасха свештена нам се данас показа: Пасха нова, света, Пасха тајанствена, Пасха свечасна, Пасха Христос Избавитељ; Пасха непорочна, Пасха велика, Пасха верних, Пасха која нам отвара двери рајске: Пасха која освештава све верне.            

Стих: Као што ишчезава дим, да ишчезну.

Приђите после виђења, жене мироносице, и Сиону реците: прими од нас радост Благовести о Христовом Васкрсењу; весели се, ликуј и радуј се, Јерусалиме, видевши Цара Христа како исходи као Жених из гроба. 

Стих: Тако да погину грешници од лица Божијег, а праведници да се радују.

Жене мироносице које су у рано јутро стале пред гроб Христа Животодавца нађоше анђела како на камену седи, и он им рече: што тражите Живога са мртвима? Што плачете за Нетрулежним као да је  трулежан? Идите и прповедите ученицима Његовим.

Стих: Ово је дан који сазда Господ, обрадујмо се и развеселимо се у њему.

Пасха прекрасна, Пасха, Господња Пасха! Свечасна Пасха нам данас засија! Пасха! Радосно загрлимо једни друге, О, Пасхо – избављење од туге, јер из гроба данас Христос засија као из ложнице, а жене радошћу испуни, говорећи: реците апостолима!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и свагда и у векове векова. Амин.

Васкрсења дан је, и просветлимо се празником, и један другог загрлимо, рецимо „Браћо“ и онима који нас мрзе, и све опростимо васкрсењем, и тако запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! 

Остале текстове Владимира Димитријевића прочитајте ОВДЕ. 

Извор: Правда