Пише: др Иван Пајовић
У светлу санкција које земље Запада уводе Русији, постоје назнаке да Русију у будућности очекује судбина какву Иран трпи већ десетинама година. Код ове две земље постоје бројне подударности, а неке до њих су зависност од извоза нафте и велике тешкоће са супституцијом робе из увоза. Подудара се економска зависност од извоза тек неколико врста сировина (нафта и гас) и потреба за увозом одређених, крајње неопходних производа. У обе земље удео извоза у структури БДП-а чини око 30%. Приходи од продаје нафте у структури БДП-а Ирана чине око 20%, а код Русије је око 10%. Иранске банке искључене су из SWIFT-a и замрзнута су им новчаних средстава у висини више од 100 милијарди долара. Када је Русија у питању, у овом моменту замрзнуто јој је нешто мање од 400 милијарди долара банкарских актива.
Због блокаде са Запада у Ирану је организован сопствени Интернет, уместо YouTube-a Иранци користе Аparat, уместо Facebook-а користе Cloob, a уместо App Store користе Cafe Bazaar. Meђутим, ти канали и друштвене мреже могу се користити искључиво за унутрашњу употребу у земљи.
У Русији је ситуација слична: ни унутрашње друштвене мреже, ни платни систем „МИР” не могу потпуно да замене западне аналоге, који су у суштини неконкурентни. Русија у овом моменту има још два велика проблема: да за свој извоз проналази нова, алтернативна тржишта и да за увоз неопходних производа нађе нове продавце који ће заменити продавце из западних земаља.
Док се Иран под санкцијама налази већ 43 године, Русија тек почиње да их осећа. Очекује се да ће тек на јесен почети да се озбиљније осећају њихове последице.
Русија је иначе на челу „рејтинга” земаља по броју уведених санкција. Према подацима од 22. априла 2022. године, на ову земљу је стављено 9741 ограничење. Иран и Куба толику количину санкција нису „сакупиле” ни за више деценија колико се налазе под ограничењима Запада. Заправо, то је број санкција који превазилази све оне санкције које су уведене другим земљама заједно. Иран, Сирија, Северна Кореја, Мјанмар, Венецуела и Куба за десетине година сакупиле су укупно 9670 ограничења, дакле свеукупно мање него Русија данас.
Западни аналитичари тврде да Москва свим силама покушава да прикрије утицај санкција на Русију и прикажу економску слику бољом него што она у суштини јесте. То што је Русија одвојена од већег дела западне финансијске инфраструктуре довешће до дубоке рецесије, оштрог повећања инфлације и повећања стопе незапослености, пре свега због одласка великог броја западних компанија са руског тржишта.
Руска централна банка је признала да ће опадање економије Руске Федерације под санкцијама Запада бити већег обима и дуготрајније него што је то био случај у време пандемије вируса Ковид-19. Притом, ове санкције су окарактерисане као „без преседана”.
За разлику од релативно краткорочног ковид-пада економије у другом кварталу 2020. године, овај нови пад ће вероватно са собом донети трансформациони, структурни карактер и биће већих размера и дуготрајнији при ма ком будућем сценарију догађања.
Припремајући се за финансијску изолацију, Русија је формирала сопствени систем плаћања под називом „МИР”. Ипак, он не представља апсолутну алтернативу системима Visa и Mastercard, који су обуставили рад у овој земљи. Руски систем функционише само у Русији и пар постсовјетских земаља, док стране компаније са Запада за сада немају намеру да га користе.
Да су санкције болне за Русију говори и податак да она прети како ће пред међународним судом оспорити санкције у односу на своје девизне резерве које су на Западу замрзнуте, а такође је припретила судом уколико се докаже да она није испунила своје обавезе по питању дуговања управо због замрзавања новчаних актива.
Извор: Правда
