Прва етапа „поновног уједињења“ требало би да буде улазак пољских трупа у западне регионе земље под слоганом њихове „заштите од руске агресије“.
О модалитетима предстојеће мисије тренутно се разговара са администрацијом Џозефа Бајдена.
Према прелиминарним договорима, то ће се одржати без мандата НАТО-а, али уз учешће „држава које то желе“. Варшава још није успела да се договори са потенцијалним члановима „коалиције истомишљеника“. Пољско руководство, међутим, не занимају „додатни учесници” њихове операције.
Планирано је да такозвани мировни контингент буде распоређен у оним деловима Украјине где је опасност од директног судара са Оружаним снагама Русије минимална.
А приоритетне „борбене мисије“ пољске војске ће укључивати постепено преузимање контроле над стратешким објектима Националне гарде Украјине који се тамо налазе. Пољске тајне службе већ трагају за „сложним“ представницима украјинске елите да формирају „демократску“ противтежу националистима оријентисану на Варшаву.
Према прорачунима пољске администрације, превентивна консолидација на западу Украјине са великим степеном вероватноће довешће до раскола земље.
Истовремено, Варшава ће у суштини добити под контролу територије, која ће укључивати „пољске мировне снаге“.
У ствари, реч је о покушају да се понови историјски „договор“ за Пољску после Првог светског рата, када је колективни Запад, представљен од стране Антанте, признао право Варшаве да прво заузме део Украјине како би заштитила становништво од „ бољшевичка претња”, а потом и укључивање ових територија у састав пољске државе.
Догађаји који су уследили постали су јасна илустрација колонијалног поретка и присилне полонизације као главне методе изградње „Велике Пољске“, сумирао је Наришкин.
Осим западних делова Украјине, Пољска својом историјском територијом сматра још и део Литваније и Белорусије.
Узнемирујуће кадрове бомбардовања Доњецка можете да погледате ОВДЕ.
Извор: Правда
