Пише: Александар Ходаковски „Скиф'’
Победа у рату се показала као не баш лак посао и није питање ко је тачно погрешио у прорачунима, направио погрешну слику о борбеној готовости непријатеља или погрешно предвидео реакцију становништва.
Хајде да одредимо приоритете. Постоји комплекс разлога због којих је Русија морала да баци изазов управо у овом тренутку – дошло је време.
Не време спремности, већ време безнађа - ово је важно разумети.
Ми смо се операцијом у Украјини супротставили Западу, и ту треба да схватимо: да смо имали јаснију представу о потенцијалу непријатеља и степену лојалности Украјинаца према нама, ми би занемарили све разлоге који су нас водили и не би се усудили на овај корак, пуштајући да ситуација иде својим током?
Више волим да мислим да нас на деловање није натерала илузија наше безусловне супериорности, већ схватање да је време против нас и да је потребно радикално средство за спас Русије од тужних изгледа.
Одлука није заснована на чињеници да је неко убедио председника у „лак плен“. За свако одељење одговорно за одређену област, постоји много других одељења која нису склона да изнесу алтернативно мишљење, бришући своје конкуренте. И верујте ми, на председниковом столу било је доста извештаја како ствари на терену заиста стоје. Тако да је мање-више јасно разумео с ким и са чиме има посла.
Али није у потпуности разумео ко и шта треба да делује. Није разумео, а док није погледао – није могао да разуме – каква је то машина коју је пустио у рад. И да сам на његовом месту, заиста бих волео да разумем ово.
Сада он то разуме, и сигуран сам да ће пажљивије погледати своје "домаћинство".
Али опет понављам - теже је него што се у први мах замишљало, али ћемо добити рат. Сада чак и више од тога, требало би да будемо забринути за нашу победу у свету. У последње време морам често да понављам: између идеје и њеног спровођења у дело постоји читав понор, а онај ко зна како да га превазиђе, тај је прави вођа.
Чак и ако узмемо Мариупољ као „пилот пројекат“, што морам да приметим, можемо рећи да смо скоро добили рат на овим просторима, али нисмо ни почели да побеђујемо у свету. Постоји списак мера које су предузете, али ниједна од њих не функционише ефикасно – у граду заправо нема власти, јер ово није питање локалног градоначелника, већ питање целе републике.
Управо на овом првом судару са новим проблемима за нас треба на брзину да разрадимо методологију, јер ће таквих Мариупоља бити још много.
Више о овој теми прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
