У САД и Великој Британији искристалисао се политички и војни став да је легитимно да се на мети украјинских снага нађе руска логистика. Иако се првенствено мисли на територију Руске Федерације, у последње време у Кијеву се помињу Грузија и Молдавија као државе које би требало да искористе тренутак и реше своја питања. За сада власти у овим државама избегавају улазак у рат без обзира на то што имају замрзнуте конфликте и отцепљене територије с проруским становништвом.
Након посете Кијеву амерички државни секретар Ентони Блинкен је рекао да је на самој Украјини да одлучи да ли ће предузети војне акције изван својих граница. У обраћању поткомитету америчког Сената пренео је да су САД одлучне да обезбеде оно што је Украјинцима потребно да се изборе с руском агресијом и да потисну Русе из земље.
„Друго је питање да ли би Украјинци требало да предузимају акције и изван својих граница”, рекао је Блинкен и поновио да је од виталног значаја да се учини све што је потребно за одбрану од руске агресије.
И британски министар одбране Бен Волас је казао да би било легитимно да се на мети украјинских снага нађе руска логистика, али је инсистирао да је мало вероватно да би у том случају било коришћено британско оружје. Волас је за Скај њуз рекао да би, ако Украјина одлучи да циљa логистичку инфраструктуру руске војске – то било легитимно према међународном праву. Aли је инсистирао на томе да Украјинци тренутно немају британско оружје које би могло да послужи тој сврси.
Председник Русије Владимир Путин у среду је упозорио да су донете све одлуке у вези с муњевитим ударом у случају претње стратешкој безбедности Русије.
„Ако се неко умеша у ситуацију у Украјини и буде стварао претњу стратешког карактера – удар ће бити муњевит”, упозорио је руски лидер и подсетио да Русија за то има све инструменте „којима се тренутно нико не може похвалити”. Иако је рекао дословно „ми се тиме нећемо хвалити, искористићемо их ако затреба”, похвалио се и послао сасвим јасно упозорење.
Пошто западни партнери Украјине ни до сада нису узимали у обзир јасно изречене ставове званичне Москве о „црвеним линијама”, мало је вероватно да ће и ово узети у обзир, па су бојазни о приближавању новог великог рата све оправданије. Очигледно је да британски министар одбране сматра да ће бити довољно објашњење да Украјинци не користе њихово оружје у нападу на Русију. Међутим, Путин је и раније упозорио да би руско нуклеарно наоружање могло да буде употребљено само у случају безбедносне претње по државу.
Руска територија у пограничном појасу с Украјином већ неколико пута је била мета украјинских напада, који су све учесталији. Шеф руског истражног комитета Александар Бастрикин дао је упутства да се документују илегалне активности украјинских оружаних снага у руским регионима Курск и Вороњеж. Наиме, поред експлозија складишта горива које су изазвали ракетни напади из украјинских хеликоптера, оборена су два украјинска дрона у близини Вороњежа и у региону Курска, близу украјинске границе.
Вашингтон наставља да појачава притисак на Русију и разматрањем могућности укључивања Руске Федерације на списак земаља спонзора тероризма, као и преноса замрзнутих средстава руских бизнисмена и компанија за помоћ Украјини. Поред буџетског финансирања, представнички дом је у среду великом већином усвојио закон којим се председник Џозеф Бајден позива да прода замрзнуту имовину руских олигарха и искористи средства за пружање додатне војне и хуманитарне помоћи Украјини. Закон јесте необавезујући, али његово усвајање са 417 гласова „за” и осам „против” показује жељу да председник заузме агресивнији став према Русији.
Међутим, током дводневне расправе вероватно је најважнија вест била да се разматра укључивање Русије на листу земаља спонзора тероризма. Позив на увођење такве мере Бајдену је пре две недеље у телефонском разговору упутио украјински председник Володимир Зеленски. На питање републиканског сенатора Линдзија Грејема о вероватноћи да ће Стејт департмент укључити Русију на ову листу, Блинкен је одговорио потврдно и додао да се разматра да ли су испуњени законски услови за ову дефиницију. Сенатор је изразио спремност да се закони промене ако је потребно.
Према садашњим правилима, да би држава била призната као спонзор тероризма, амерички државни секретар мора да пружи доказ да је влада те државе у више наврата пружала подршку међународном тероризму. На листи таквих земаља сада су Иран, Сирија, Куба, Северна Кореја. Уколико Русија буде стављена на листу држава које спонзоришу тероризам, то би значило ограничења у испоруци стране помоћи и забрану извоза оружја. Како је Русија већ под ригорозним санкцијама, таква одлука би имала само симболичко значење.
Како ће се даље одвијати сукоб у Украјини, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
