Слушајући британске и америчке генерале који се позивају на обавештајне изворе – Русија је заглављена у Украјини и питање је дана када ће се све распасти, како на терену, тако и у самом Кремљу.
Сликовит, какав је и нама познат из времена агресије НАТО-а на СР Југославију, генерал Весли Кларк објашњава да се сарадници Владимира Путина плаше да му кажу истину – да је направио „огромну погрешну процену”. Кларк се присетио предавања за украјинске генерале 2016. године у Кијеву, кад су им објашњавали шта је „преглед након акције” који практикује америчка војска. Рекао им је да се након битке у којој су учествовале америчке снаге „сви окупе и сагледају шта се десило”. „Пуковник мора да призна своје грешке команданту и каже ’можда сам чекао дуго да дам наредбе’ и слично”, објашњава Кларк.
Након што су га саслушали, Украјинци су му рекли да то код њих не би успело. „Рекли су: ’Ми смо научени у совјетском систему да се информације морају чувати и да лажемо једни друге’”, присетио се Кларк. Узимање оваквих информација за полазну тачку анализе очигледно је погрешно само оним гледаоцима и читаоцима који не знају историју и спремни су да прихватају „сажвакане истине” и поједностављено виђење комплексних ситуација.
Ако је тачно да саветници и генерали обмањују Путина о статусу украјинског рата, како каже директор обавештајне службе Велике Британије Џереми Флеминг, онда се „Њујорк тајмс” и генерали препоручују као огласна табла која ће Путину и његовим неспособним сарадницима помоћи да схвате у чему су се нашли и да их натера да што пре постигну мир. Овај лист преноси и оцене америчких званичника да Русија трпи губитке јер нема главног команданта на терену који би доносио одлуке. Притом се Москви замера гушење слободе медија, а да се притом тако не назива забрана емитовања руских медијских извора на Западу. У Украјини је учињено исто: сви програми телевизијских канала стављени су под једну информативну диригентску палицу. На крају, нико још није видео да је иједна земља у свету неговала медијске слободе у току рата, а тешко да се то практикује и у миру. Дакле, они читаоци који „Њујорк тајмс” или „Гардијан” сматрају перјаницом слободног новинарства – јесу главни конзументи те поједностављене пропаганде.
Да ли ће директорка за комуникације Беле куће Кејт Бедингфилд успети да „дозове памети” Путина преузимајући британски наратив о погрешном информисању главног становника Кремља? Он, на крају крајева, треба да схвати и „чињеницу” Беле куће да је руска економија осакаћена санкцијама (што такође немају снаге или храбрости да му кажу његови сарадници). Бедингфилд тврди да је „све јасније” да је рат био „стратешка грешка” која ће Русију дугорочно оставити слабијом.
Али, ето, сасвим другачије то види америчка агенција „Блумберг”, која је јуче саопштила да ће Русија, упркос ситуацији у Украјини и западним санкцијама, можда зарадити више од 320 милијарди долара од извоза нафте и гаса у овој години, што је за 35 одсто више него прошле године и отприлике исто толико колико износи заплењена количина руских резерви злата и девиза.
Да ли се руска војска заглавила у Украјини, а Кремљ у својој погрешној процени – видеће се на крају. За сада се може рећи да Руси традиционално не „играју” на пропаганду, сваког дана се портпарол Министарства одбране генерал Игор Конашенков појави пред новинарима и „издекламује” шта је уништено од непријатељске технике. Ни руски војни аналитичари не упуштају се претерано у анализирање стратегије нити будућих корака руске војске. Зато данас практично нико не зна који је следећи Путинов корак.
Да, на повлачење руске војске са кијевског ратишта, Руси гледају емотивно. Руски званичници шаљу сигнале да Путин можда смањује своје ратне амбиције и да се фокусира на источну регију Донбаса, иако војни аналитичари кажу да остаје да се види да ли ће то значити неку битну промену или само маневар да се одврати пажња пре још једне офанзиве.
Наравно, оно што амерички и британски пропагандни стратези увек необјашњиво заобиђу јесте тотално непознавање руског начина доношења одлука и уопште погледа на ствари. Сверуски центар за истраживање јавног мњења (ВТсИОМ) редовним анкетирањем јавног мњења дошао је до резултата да је ниво одобравања Путинових активности током последње недеље прошлог месеца порастао на 79 одсто, а поверење у њега има 81 одсто анкетираних Руса.
Ниво одобравања активности руског председника по истраживању „Левада центра”, приватне агенције за истраживање јавног мњења која због иностраног финансирања носи ознаку страног агента – још је виши и износи 83 одсто, док акцију не одобрава 15 одсто руских грађана.
Што се тиче подршке „специјалној операцији” у Украјини, ВТсИОМ наводи да она у последњој недељи марта износи 76 одсто и за 11 процената је већа у односу на почетак операције. С друге стране, број оних који не подржавају операцију смањио се на 15 одсто у односу на 25 одсто с почетка интервенције.
Предају украјинских маринаца у Мариупољу погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
