Циљ очекиване дипломатске олује, која прети да се заковитла над нашом земљом, по овим предвиђањима био би формулисан као усаглашавање спољне политике Србије са ЕУ и Западом, или другим речима - увођење санкција Москви, пишу Новости.
Према оцени познавалаца домаћих и међународних прилика, Београд још није направио ниједан гест који би могао да наговести промену свог спољнополитичког курса. Чак и када би се то догодило, формална одлука о томе морала би да сачека формирање нове власти, јер постојећа влада не би имала легитимитет за овако далекосежну одлуку. Ово питање могло би да дође на дневни ред тек у септембру, што је крајњи рок да снаге које обезбеде већину у парламенту преузму полуге политичке моћи.
Србији, отуд, свакако не иде у прилог разбуктавање украјинског рата и затварање Русије у "тврђаву на Истоку". Додатни проблем је што су било какве прогнозе будућих потеза глобалних играча у овој драматичној утакмици, као и њен исход, готово немогуће.
Да ће притисци Запада на Београд свакако расти што рат буде дуже трајао, тврди професор међународног јавног права на Правном факултету у Београду Бојан Милисављевић. Он истиче да ће наша држава имати све више проблема да задржи постојећу спољнополитичку позицију.
"Наша политика по питању сукоба у Украјини до сада је била изузетно избалансирана и мудра, а на њену одрживост највише ће утицати стање на терену. Евентуална промена става по питању увођења санкција Русији имала би далекосежни значај и у њој би требало да учествује што већи број фактора са домаће политичке сцене", каже он.
Према његовим речима, било би изузетно некоректно уколико би постојећа влада узела на себе да мења државни курс, па би овако крупно питање морало да се нађе међу домаћим задацима нове политичке гарнитуре. "То би могао да буде и погодан формални разлог за пролонгирање одлуке и неутралисање притиска који ће сигурно бити све јачи", напомиње саговорник Новости.
Све и да хоће, Србија у овом тренутку тешко може да се придружи санкцијама према Русији јер њени органи власти немају неопходан легитимитет за овако крупне одлуке. Професор уставног права Богољуб Милосављевић објашњава да би било крајње неуобичајено да се у интеррегнуму повлаче овако драматични потези.
"Одлазеће владе по правилу обављају само неодложне и нужне послове. Одлука о увођењу санкција страној земљи била би спорна са аспекта легитимитета, а не би била ни легална. Домаћи прописи не прецизирају 'техничке' надлежности, али нема дилеме да дефинисање екстремног заокрета према Русији, који би укључивао и економске или друге санкције, у овом тренутку не би смео да се догоди", каже Милосављевић.
Ипак, да ће Брисел и Вашингтон покушати да Србији заврну руку и тако трасирају њену спољну политику, није дилема ни за политичког аналитичара Драгомира Анђелковића.
"Запад је свакако планирао да појача притисак на Србију. Резултати избора, међутим, постављају питање да ли је то уопште могуће. Гласање је јасно показало да већина бирачког тела негује снажна осећања према Русији. То важи не само за странке које су на својој русофилској политици ушле у парламент, него и за СНС, који такође у својим редовима има функционере и чланове који деле овакав став", наводи Анђелковић.
Он нема сумњу да санкције Русији неће увести ни садашња, нити будућа влада Србије: "То би била капитулација. А рачун би нам био испостављен на терену борбе Србије за очување Косова и Метохије, као и око одбране статуса Републике Српске."
Председник Србије Александар Вучић и руски председник Владимир Путин разговарали су данас о најважнијим питањима. Више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Новости
