Пише: Џевад Галијашевић
Тим поводом на конференцији за штампу у Бањалуци огласио се Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ из реда Српског народа, и рекао да за одлазак Џаферовића у Њујорк нема сагласности Предсједништва–да то није ни било на дневном реду– те да нема ни заједничког става по питању његовог излагања на Савјету безбједности.
"Путем неовлаштеног присуства господина Џаферовића и његових сарадника, покушавају да износе приватне ставове без договора о било чему", рекао је Додик.
"Желе да разграде Дејтон, и да онда нас оптуже да ми тај споразум кршимо", нагласио је Додик.
Тако се десило да Шефик Џаферовић добије дипломатску визу и зашто су га Американци пропустили, иако су знали за његову ратну прошлост и сарадњу са радикалним исламским организацијама и терористичким групама.
Многи сбејтски терориста уз помоћ и његовим потписом добио је нови „босански идентитет“ и држављанство Босне и Херцеговине, а међу њима и главни организатор напада на Свјетски трговински Центар Кхалид Шеик Мухамед, те главни оперативац Мухамед Атта и два пилота Кхалид ал Михдхар и Наwаф ал Хазми, паи други.
Истовремено, брутални и масовни злочини Одреда Ел Муџахедин, почињени су на подручју дјеловања и одговорности Центра Служби безбједности Зеница, током 1994. и 1995. године, у вријеме када је тим Центром управљао Шефик Џаферовић. Иако злочини и ритуална одсијецања глава данас, изазивају згражавање и страх цијелог свијета јер представљају јединствени начин дјеловања Исламске Државе и Ал Каиде, Шефик Џаферовић никада није позван на одговорност. У јавности Федерације БиХ ова тема се углавном избјегавала и правдала дилемама, везаним за постојање неких великих злочина на Озрену и колико је Џаферовић о томе, уопште знао, дали је могао урадити било шта и колико је заиста одговоран. Важно је рећи да тог процеса и неће бити ако се настави овакав благи однос појединих медија и појединих политичких странака у Сарајеву према ратним злочинима муџахедина.
ШЕФИК Џаферовић је уз Сакиба Махмуљина, највећи кривац што су се ти злочини уопште десили а највећи кривац што су остали некажњени. Шефик Џаферовић је у сваком тренутку знао шта се дешава у Одреду ел Муџахедин.
Објекат у коме су се налазили Муџахедини, Сектор Државне безбједност ЦСБ Зеница водио је под оперативним именом "Киншаса" још од почетка 1993. године. У синтези Службених докумената и оперативних мјера, ЦСБ Зеница од 21.04.1995. године, који покрива 1994. годину, Одред "Ел Муџахедин" се повезује са увозом великих количина оружија, са везама и контактима према страним обавјештајним службама, са контраобавјештајном заштитом коју за њих проводи Аиман Аwад, са везама и контактима са радикалним исламистичким групама у Пакистану, Египту, Саудијској Арабији те са штампањем радикалне вјерске литературе која одступа од схватања и практицирања Ислама межу Босанским муслиманима!
У синтези службених докуменате Сектора Државне безбједности,ЦСБ Зеница, од 22.4.1995. године, неведено је сљедеће:
"Анализирајући до сада сачињену документацију са објекта "Киншаса" дошло се до одређених безбједносно интересантних сазнања која указују на везе јединице "Ел Муџахид" са починиоцима неких терористичких аката. Терористичке активности односе се углавном на киднаповање и убиство енглеских хуманитараца Пола Годала,рањавање Сајмона Кинга и Дејвида Курта: затим убиство једног Египатског генерала, (Отмицу Живка Тотића-официра ХВО те отмице припадника јединице "Ел Муџахид" из Зеничке болнице односно Казнено Поправног Дома Зеница"!
Већ 27.04. 1995 године Шефик Џаферовић у име Центра Служби безбједности потписује документ под називом "Пресјек обрађених предмета који указују на терористичку дјелатност"!
Појам тероризам и терористичка активност у Босни и Херцеговини НИКАДА НИКО није употребио као дефиницију активности Одреда до 2001. године и Једанаестог септембра - а Џаферовић је већ тада имао све информације о дјелима терористичке природе и 1994. године, знао, да су ова лица, извори терористичке претње и носиоци терористичких активности.
Надзор који је ЦСБ Зеница имао над Одредом "Ел Муџахедин" у мају се проширио на заједничку оперативну акцију Војне безбједности и ЦСБ Зеница-Сектор Државне безбједности.
Та Оперативну акција названа је "Врандук", и покренута 12.5.1995. год. а значила је потпуни оперативно-техничко и сваки други надзор над цијелим Одредом а посебно над Командом Одреда ("Оперативна акција "Везир"), Командантом Одреда Абу Маалијем (Оперативна акција "Вазал") , главног обавјештајца и безбједњака Аиман Аwада (Оперативна акција "Дервиш") и на крају свих припадника Одреда, свих њихових веза и контаката, од стране, војно-безбјеносних и полицијских органа - Управе војне безбједности Трећег Корпуса и Сектора Државне безбједности у Центру Служби безбједности Зеница.
Операцију Оперативног обухвата "Врандук" одобрили су Командант Армије Р БиХ Генерал Расим Делић и Министар Унутрашњих послова Р БиХ Бакир Алиспахић, а план и реализацију водили су: помоћник Шефика Џаферовића Начелник Сектора Државне безбједности у ЦСБ Зеница Февзија Бабић и Начелник Војне безбједности Трећег корпуса Пуковник Екрем Алихоџа..
Шефик Џаферовић
Циљ ове акције (како пише у Плану реализације Оперативне Акције Врандук) био је :
"Предузимање мјера и радњи на документовању и пресјецању субверзивне и друге против-уставне и против-законске дјелатности, једног броја припадника Одреда "Ел муџахедин" и њихових веза".
Већ 13. маја 1995. године Начелник Управе безбједности у Генералштабу Армије БиХ Генерал Јусуф Јашаревић, "... У циљу праћења, документовања и пресјецања обавијештајне дјелатности, као и расвјетљавања свих активности припадника Одреда "Ел муџахедин" а на основу тачке 10. и 23. Правила за рад Службе војне безбједности Предлаже а Командант Армије Р БиХ Расим Делић одобрава, наредбу о провођењу сљедећих оперативних мјера : Тајно слушање и снимање (ТСС), тајно праћење и осматрање (ТПиО), тајни претрес (ТП),тајна контрола поштанских пошиљки (ТКПП).
Оперативна акција "Врандук" вођена је све до краја рата и обезбјеђивала је пуну информисаност Центра Служби безбједности Зеница и Команде Трећег корпуа о сваком тренутном кретању и активности било ког припадника Одреда "Ел Муџахедин" а посебно Команде тог одреда.
Шефик Џаферовић и Сакиб Махмуљин су имали информацију о заробљавању 53. цивила и војника Војске Републике Српске и послали су војног полицајца Изета Карахасановића да обиђе заробљенике у Кестену као што су били информисани и о заробљавању 11. војника Лаке Прњаворске бригаде од војног безбједњака и Закира Алиспахића зв.“Дуги“, као и безбједњака из Аналитичког одјела Управе за безбједност Трећег корпуса Салиха Спахића. Иако су знали све о њховом заробљавању, истог тренутка када се заробљавање десило – они су дозволили да заробљеници пуна три мјесеца, од 11.септембра 1995. до 14. децембра, буду ритуално убијани, мучени и масакрирани, на начин како то данас својим заробљеницима раде Исламска Држава и Ал каида.
Ипак: ни Шефик Џаферовић ни Сакиб Махмуљин нису урадили ништа у септембру за вријеме и послије Операције "Фарз 1995" и злочина почињених у Возућој и на Озрену а операцију праћења и надзора над Аиманом Аwадом (ОА "Дервиш") окончали су 31.01.1996. године са образложењем да је тај дан напустио земљи и отишао, мада је Аwад и данас ту, у Зеници.
Сутра читајте на Правди “Чувар терориста пред Савјетом безбједности Уједињених нација”.
Остале текстове Џевада Галијашевића читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
