Гостујући на ТВ Пинк, Дрецун је истакао да Приштина не повлачи потезе сама и да јој се припрема терен од стране оних западних држава које су створиле Косово и које настоје да га очувају у животу.
"Да нису спремни да уђу не би се кандидовали. Нема никакве дилеме да је Запад већ одрадио већину која је потребна за чланство Косова у Савету Европе. То је организација коју већином чине земље које су признале Косово и реално је очекивати да ће оне гласати за пријем Косова у Савет Европе", поручио је Дрецун.
Међутим, наглашава, тамо где се јављају и друге земље другачија је ситуација, тако да је јако битно, каже Дрецун, радити на даљем отпризнавању Косова, јер је ситуација у Унеско и Интерполу сасвим другачија.
"Очигледно да западне земље које су саветовале Приштину да крене са апликацијом за чланство у Савет Европе, још увек стоје када је у питању Интерпол и Унеско. А између коначног циља чланства у УН и Приштине стоји Србија, која неће ни по коју цену признати Косово, али је спремна на компромисни договор о статусу Косова и Метохије, као и две сталне чланице Савета безбедности, Русија и Кина, и то је препрека коју Приштина и њени ментори не могу да прескоче", казао је председник Одбора Скупштине Србије за КиМ.
Он је подсетио да је већ значајан број држава повукао признање, да немају већину у УН и да ће још неке државе повући признање, али је навео да политиком повлачења признања не можемо да зауставимо улазак Приштине у Савет Европе.
"Ми треба да се хладне главе концентришемо да спречимо сличне покушаје Приштине у Унеско, Интерполу и УН. Коначни циљ је чланство у УН, а све друго је споредно и небитно", поручио је Дрецун.
Он додаје да је стратешки дугорочни циљ Приштине и оних који јој помажу да Косово постане држава и да јој буду отворена врата за промену Устава које би јој омогућило уједињење са Албанијом.
На спољнополитичком плану, сматра, дефинисали су два циља: чланство у НАТО и ЕУ и покушавају да покажу да је Србија изолована и усамљена у спречавању коначне сецесије и да јој је преостало само да призна Косово.
Што се тиче наставка дијалога Београда и Приштине о техничким питањима, Дрецун је уверен да до напретка неће доћи.
"Када поставите циљ да преко дијалога хоћете да добијете признање од Београда да би вам то отворило пут за УН, онда нисте заинтересовани да се у дијалогу посветите решавању питања које се налазе на дневном реду на техничком нивоу, већ сте заинтересовани да блокирате напредак у том дијалогу да бисте показали да не можемо да напредујемо", казао је Дрецун.
На дневном реду техничког дијалога су питања регистарских таблица, енергетике, несталих лица, лекова и друга.
Што се тиче регистарских таблица, Дрецун је казао да Приштина предлаже да Србија призна њихове таблице, на којима пише РКС (Република Косово), а да онипризнају српске, али с тим да у споразуму пише да Србија не пише да признаје Косово.
"То за нас није прихватљиво. Ту нема договора", поручио је Дрецун.
Казао је да, што се енергетике тиче, Србија тражи да се одобре две наше компаније које су предвиђене у бриселском споразуму.
Дрецун тврди да косовске компаније имају проблем и да КСК, која врши наплату струје само што није банкротирала, а да КОСТТ има велике финансијске проблеме, јер и поред толиког угља не могу да произведу довољно струје и увозе струју.
"Они кажу даћемо вашим двема компанијама лиценцу, а за узврат, даћете управљање над трафо станицом Валач, а то може да буде само питање имовине, када се буде разговарало о имовини што они избегавају. Покушавају да нас преваре, а затим ће да траже и Газиводе", закључује Дрецун и додаје да Приштина намерно поставља услове који су неприхватљиви.
Говорећи о проблему несталих, Дрецун је рекао да је европски посредник изашао са планом који је за нас прихватљив, а значи отварање досијеа, а да је онда Курти увео појам принудно нестали.
Дрецун је објаснио да за принудно нестале одговорност сноси искључиво држава.
"Пошто није постојала лажна држава Косово у време када је највише људи киднаповано и који се воде као нестали, то значи да би Србија преузела одговорност за оне које је отела ОВК. Онда ту нема решења. Погледајте лекове, лекови који иду за север Косова иде на српском језику, а они траже албански. Не иду Албанцима, већ Србима", објаснио је Дрецун.
Он је казао да Приштина има подршку САД и неких чланица НАТО да буду чланице Партнерства за мир, иако то могу само државе, а Приштина нема ни војску, јер трансформација Косовских безбедносних снага у војску треба да се заврши тек 2029.
Дрецун је додао да НАТО те снаге већ наоружава, организују их по НАТО принципима и имају заједничке вежбе.
"У три пешадијска пука предвидели су противоклопна средства, затим од хаубице 105 мм, борбене летелице беспилотне, набавили су најмање четири "барјактара", што значи да се спремају се за офанзивне акције. А против кога, сем Срба", упитао је Дрецун.
Он је поручио да аспирације Приштине за чланство у Партнерству није заснована само на њиховим жељама, већ имају озбиљну подршку.
"Као два највећа проблема, ја бих се фокусирао на Партнерство за мир и формирање војске Косова. Запад жели да искористи рат у Украјини да оствари два кључна циља: да се Србија натера да призна Косово и да уведе санкције Русији", казао је Дрецун.
Он се осврнуо и на поруку немачког изасланика за Западни Балкан који је поручио да пазимо како ћемо формирати владу и да ћемо тиме показати да ли смо за Запад или Исток, као и да инвеститори имају у виду актуелна геополитичка дешавања.
"То је порука да ћемо остати без инвеститора и то је јако брутално. Веома сложена ситуација коју Савет за националну безбедност треба рационално да размотри. У сваком случају ћемо претрпети штету, али ми својим понашањем треба да је минимализујемо", рекао је Дрецун.
Шта ће бити ако Србија уведе санкције Русији, сазнајте ОВДЕ.
Извор: РТВ
