Поједини стручњаци посматрају европску заједницу коју је Макрон предложио као неку врсту "утешне награде" за оне земље које би хтеле да постану чланице ЕУ, али је извесно да из Брисела не рачунају на то. Ово нарочито може бити значајно када је у питању Западни Балкан, с обзиром на то да су Србија и Црна Гора отишле најдаље у у приступном процесу, а Албанија и Северна Македонија и даље чекају да започну преговоре за приступање ЕУ.
"Макрон је рекао како је његова визија да Балкан буде део европске политичке заједнице која окружује Европску унију, али не и саме ЕУ", сматра истраживач Центра за геополитику и велике стратегије на Универзитету Кембриџ Тимоти Лес.
Он наводи да су разлози за то исти као што су увек и били.
"Макрон је примарно забринут за стабилност ЕУ и важне позиције Француске унутар ње, и верује да то не може ићи под руку са даљим проширењем на источну Европу. Други део поруке јесте да се Балкану понуди чланство у овој политичкој заједници, што истовремено нуди и могућност за ближе односе са ЕУ него што их регион тренутно има", истакао је Лес.
Са друге стране, Слободан Зечевић са Института за европске студије сматра како је Макрон, заправо, направио једну врсту поделе између држава, и да би предложена европска политичка заједница требало да обухвата државе као што су Грузија, Молдавија и Украјина. За њега, Западни Балкан није део тог пакета. Напротив.
"Макрон је почео да прави ту поделу рекавши да су земље Западног Балкана у другачијој позицији јер су почеле преговоре и имају ту перспективу за улазак у ЕУ. Дакле, то је један споразум међународне организације за сарадњу ЕУ и држава које нису у њој, а ми имамо перспективу да уђемо", нагласио је Зечевић.
Сличног става је и потпредседник Европског покрета у Србији Владимир Међак, који такође оцењује да се Макронов предлог не односи на земље Западног Балкана, где је процес приступања Европској унији већ почео, као и да је за Србију најбоље да буде пуноправна чланица ЕУ.
"Оно што сам ја видео и слушао од Макрона, он мисли на источноевропске (Грузија, Молдавија, Украјина), док би се за Западни Балкан наставио процес интеграција. Било каква промена у том правцу, значило би да ЕУ одустаје од онога на шта се обавезала отварањем поглавља", рекао је Међак, додајући да је Макрон "једном тренутку експлицитно рекао и да се процес приступања Западном Балкану наставља".
Међак оцењује да је "са наше тачке гледишта, само пуноправно чланство онако како смо и поднели захтев за пријем, добра ствар за нас".
"Ми од чланства добијамо три ствари: Србија добија право гласа и седа за сто са осталима, друга ствар је приступ тржишту ЕУ, и трећа ствар су фондови ЕУ за неразвијене регионе и привреду. Било каква друга врста чланства нам не омогућава право гласа и приступ фондовима - онда се поставља питање шта ће то нама", истакао је Међак.
Макронов предлог "одважан, али и опасан"
Француски лидер није дао више детаља о томе како би требало да функционише европска политичка заједница коју је предложио, па се, самим тим, не зна конкретно ни на које све државе би се тај предлог односио.
Упркос томе, историчар Станислав Сретеновић оценио је да је Макронов предлог "одважан, али у исто време и опасан".
"Макронов став је опасан јер може да изазове велике несугласице унутар ЕУ. Међутим, и одважан је јер долази у тренутку када се ЕУ и цела Европа налазе пред тешком, можда и најтежом кризом од Другог светског рата изазваном ратом у Украјини. Француски председник је овим ставом хтео да покаже како жели да подстакне Европљане да се ухвате у коштац са проблемима и да траже решења", рекао је Сретеновић.
За Тимотија Леса са Кембриџа, Макронов предлог је понављање "француске визије која већ дуго траје, о томе како би Европа требало да буде организована".
"Сматрају да би Европа требало да се састоји од сржи ЕУ коју чине богате земље западне Европе, које су високо интегрисане под француско и немачко вођство, а да их окружује прстен пријатељских држава које су 'под капом' ЕУ, али нису део ње", рекао је Лес.
Он додаје и да постоји више разлога зашто је Макрон изабрао баш овај тренутак да предложи европску политичку заједницу - обновио је мандат на месту француског председника, Француска председава Саветом ЕУ, а ту је и питање шта радити са Украјином, која мора да буде везана за Запад када се заврши рат, али је истовремено и превелики терет како би била чланица ЕУ.
Реформа институција - промена начина гласања?
Лес је оценио да ће Макрон "тешко реализовати ову идеју јер јој се противе друге европске земље, укључујући нордијске државе које не желе да буду део федералне Европе, и централне Европљане који би били 'избачени' у овај спољни круг, а сви они имају право вета".
"Међутим, као велика земља са сопственим правом вета, Француска може наставити да блокира процес проширења ЕУ, баш као и за време претходног Макроновог мандата", рекао је Лес.
Један од важних делова Макроновог предлога за европску политичку заједницу, управо се односи и на реформу институција, указују саговорници.
"Један од аспеката ове идеје се односи управо на реформе институција. Макрон је предложио да се промени начин гласања унутар ЕУ и да се напусти консензус, који омогућава једној чланици да блокира неке одлуке. Макрон предлаже да се иде на квалификовану већину, и да се на тај начин дође до динамике унутар саме ЕУ", рекао је Сретеновић.
Међак је указао на то да је предлог Макрона за укључење неких земаља у европску политичку заједницу "само део целокупног пакета реформи", да се један од предлога односи управо и на гласање квалификованом већином у питањима спољних послова ЕУ.
"Али, о томе мора онда разговарати и када је у питању проширење", закључио је Међак.
О наставку повлачења признања независности Косова прочитајте ОВДЕ.
Извор: Еуроњуз
