На овај начин руска страна такође планира да искористи своје колосално искуство у изградњи подводних цевовода и прошири свој утицај у Африци. Према тврдњама аналитичара, Запад ће покушати да спречи Русију да склопи договор са Нигеријом и Мароком о изградњи гасовода по сваку цену.
Мароко и Нигерија су у децембру 2016. потписали споразум о изградњи гасовода, чија је дужина процењена на 5.660 километара. Нигеријски министар за нафтне ресурсе Тимпире Силва рекао је да је Русија изразила велико интересовање за улагање у изградњу гасовода који би требало да повеже његову државу и северноафричку земљу са Европом.
- Ако уз то додамо да Русија има огромно искуство у прављењу великих гасовода, онда нама може само да импонује што једна таква сила жели да учествује у изградњи овог значајног гасовода - рекао је Силва.
Двојица афричких лидера, марокански краљ Мухамед ВИ и нигеријски председник Мухамед Бухари, као и две моћне западне енергетске компаније – британски БП и "Космос" из Даласа – отворили су крајем 2016. готово истовремено нову енергетску мапу Црног континента, од великог значаја и за Европу.
Заједнички именитељ два одвојена пословна плана јесте уверење експерата да су Гвинејски залив и пучина Атлантика јужно од Тенерифа дуж обале Западне Африке – приморје новог глобалног енергетског елдорада. У центру новог афричког мегаенергетског плана је гасовод од Нигерије до Марока.
Све се одвијало по плану за БП и "Космос", док се Нигерија и Мароко нису побунили због брзине радова, који још нису ни почели. Док су, с друге стране, Руси дали план за почетак радова у којој би били суинвеститори.
- Руси су, за разлику од западњака, били конкретни, што се Нигеријцима и Мароканцима веома допало - рекао је Махмут Окреве, стручњак за енергетска питања из Нигерије.
Идеја о изградњи 4.000 километара дугог гасовода од југоисточних обала Нигерије у Гвинејском заливу до лука надомак Казабланке и Тангера искрсла је мароканском монарху и нигеријском лидеру на маргинама скупа УН о климатским променама у Маракешу 2016, наводе званични извори у Рабату.
Већ 3. децембра исте године, током прве званичне посете краља Мухамеда Шестог Абуџи Нигерији (са делегацијом која је бројала 300 учесника), две земље потписале су споразум о стратешкој сарадњи који је укључивао и договор о изградњи мегагасовода. Траса новог мегагасовода одраз је измењених геополитичких услова у том делу света.
О пропалом покушају контранапада украјинских снага код Гуљајпоља прочитајте ОВДЕ.
Извор: Ало
