У тих седам година, од краја осамдесетих и у првој половини деведесетих, Милан је био далеко најјачи клуб на свету. Ту прву Берлусконијеву деценију обележиле су три Лиге шампиона, недодирљивост и најдужа серија без пораза у Серији А. Савићевић је стигао 1992. међу "Росонере", остао је шест година, освојио европску титулу са Миланом 1994.
"После прве сезоне сви су желели да ме се реше, почев од тренера, па до људи у клубу. Отерали би ме, да није било Берлусконија", присетио се Савићевић после много година.
Мало је недостајало да у напусти клуб, имао је понуде баш из Марсеја и Атлетико Мадрида, али је остао. Онда је на лето био отписан, али је Берлускони инсистирао да остане. После је све била историја, три титуле, Лига шампиона. И током сезоне 93/94, свађао се са тренером, није играо у важним мечевима, али је у Атини ипак све наплатио.
Милан као аутсајдер са много проблема и унапред прежаљен од многих. Далеко од тога да су „Росонери“ били слаба екипа, али Барселона је импресионирала на путу до финала, имала је веће звезде у саставу и величину каква је Кројф на клупи.
"Нема сумње, ми смо апсолутни фаворити. Комплетнији смо, конкурентнији и искуснији од њих. Милан не може да се упореди са нама. Док они своју игру темеље на одбрани, ми нападамо. Погледајте само Ромарија, он је постигао више голова него цела екипа Милана", рекао је Јохан уочи утакмице, што је посебно мотивисало Капелов тим.
Као велики фаворити пред финале, у Барселони су очекивали да ће лако савладати Милан Фабија Капела. Толико су били уверени у то да је и сам Кројф пре утакмице позирао фоторепортерима са пехаром Лиге шампиона у рукама.
Барса је имала звезде Ромарија, Стоичкова, Михаела Лаудрупа, Кумана, домаће снаге Зубизарету, Надала, Амора, Бакера, диригента Гвардиолу на средини.
Миланова сезона је остала у знаку тужне вести да је Марко ван Бастен морао на четврту операцију зглоба која ће му окончати каријеру. Док су Барсине звезде биле у топ форми и наоштрене за Милан, „Росонери“ су морали да се помире са чињеницом да су за сва времена остали без Лабуда из Утрехта.
Како је само плесао „Геније“ те вечери на Олимпијском стадиону у Атини…
Први гол је пао после његовог продора по десном крилу када је асистирао Масару. У надокнади времена је Донадони прошао по левој страни, а Масаро опет био на правом месту за 2:0. Барса је била на конопцима, али Милан није престајао да задаје ударце. Савићевић је играо меч живота!
Тек што је почело друго полувреме, Геније је постигао гол лоб ударцем који се и данас препричава. Могао је Дејо да постигне још један гол, али је погодио стативу. Неколико секунди касније Марсел Десаи је своју сјајну партију крунисао голом за коначних 4:0.
Кога би Мурињо волео да види у дресу “Роме” следеће сезоне прочитајте ОВДЕ.
Извор: Курир спорт
