На питање да ли очекује искорак у блиској будућности око признања Косова и како процењује председника Србије, који жели да постигне компромис с обзиром на јасан став Немачке да до признања мора доћи и да је то услов за улазак Србије у Европску унију, Шмит је нагласио да ће искорак бити тешко постићи.
"Искорак ће бити тешко постићи. И као посматрач мислим да би постепено усаглашавање имало смисла. Што се тиче признавања Косова, које није признало ни пет чланица ЕУ, то би за мене у сваком случају значило омогућавање прагматичне сарадње између две државе, Косова и Србије", рекао је Шмит.
Према његовим речима Немци већ имају искуства, када је реч о сарадњи између Источне и Западне Немачке, иако није било међусобног признања, казао је он и подсетио из какве земље Немци долазе.
"Из какве земље ми Немци долазимо? Имамо искуство када је реч о сарадњи између Источне и Западне Немачке, иако није било међусобног признања. Из таквог прагматичног начина – који се наравно не може пренети један кроз један, јер то је било време Хладног рата и комунизма – ја бих извукао следећу мисао: Никада нећемо урадити све оно што је могуће, али оно што урадимо, то ћемо урадити с добром вољом. Нажалост, то за сада није препознато у односима између Србије и Косова. И на томе мора да се ради", изјавио је Шмит.
Ситуацију на Западном Балкану Шмит је оценио као генерално стабилну, али да није поштеђена утицаја, како каже, "агресорског рата који Руска Федерација води против Украјине".
"Многи људи страхују од пребацивања ратног сукоба на ово подручје. Ја не. Али видим потенцијал за деструкцију, потенцијал да се путем лажних вести и других метода проузрокују кризна жаришта која би могла да дестабилизују земље региона, посебно Босну и Херцеговину. И то код мене изазива велику забринутост", нагласио је он.
Шмит је изразио захвалност немачкој влади која интензивно води бригу о региону и додао да овај регион, постаје један од кључних у стварању политичке климе.
"Он ће то бити и након рата против Украјине. Верујем да корисна и разумна примена инструмената којима располаже Европска унија може да делује стабилизујуће и умирујуће. На крају ћемо морати да се запитамо: може ли ова држава, Босна и Херцеговина, и могу ли остале земље – у Европску унију"казао је он.
Поводом посете Председника Републике Србије Александра Вучића и косовског прмијера Аљбина Куртија Берлину Шмит сматра да су потребни препознатљиви помаци у тим земљама.
"Тренутно не могу да говорим у име Европске уније или њене политике, али сматрам да је, с глобалне тачке гледишта, потребно деловати по мери – у зависности од ситуације у земљама. Потребни су нам препознатљиви помаци у тим земљама, које ће онда бити у стању да искористе прави тренутак за европске интеграције. Ако неко има утисак да се ништа не мења на боље, да је правна држава још увек слаба, да не може да пронађе посао или адекватне услове за посао, онда он реагује на то и одлази у друге земље, у земље Европске уније. Зато морамо да створимо основу за поверење. То није лако, али постоје инструменти које бисмо могли користити", изјавио је Шмит.
Према његовим речима,ако погледамо да је прошло 27 година од Дејтонског споразума, онда се и сам чудим колико мало је хрватској, српској и бошњачкој страни успело да ускладе разлике у сећању на прошлост и претопе их у заједничко разумевање будућности.
"Сви се сећају онога што је било, али не изводе баш поуздане закључке о томе шта не би требало да буде у будућности и до чега мора да дође", рекао је Шмит.
Извор: DW
