Пре 30 година, владика Григорије, тада Младен Дурић и Максим, тада Милан Васиљевић, били су међу покретачима студентских демонстрација, покренутих против тадашњег првог човека државе, Слободана Милошевића.
Како је то раније испричао лидер покрета „Ослобођење“ и један од организатора протеста деведесетих, Млађан Ђорђевић, Григорије је био један од чланова Организационог одбора студентских протеста.
"Младен Дурић, у то време студент Богословије, је 15. јуна 1992, кад су званично почели протести, требало да говори у име факултета, али се није појавио. Када су питали где је Младен, стигао је одговор: претходне ноћи отишао је у манастир Тврдош да се замонаши.Тај некадашњи студент је данас владика захумско-херцеговачки Григорије. Уместо њега је на протест дошао да говори у име студената Богословског факултета Милан Васиљевић. Он је данас епископ западноамерички Максим", испричао је Ђорђевић за Недељник.
Говорећи о поменутом периоду, владика Григорије се присетио ове епизоде у свом животу, рекавши да је њихова жеља била да зауставе рат који је већ беснео на тлу бивше Југославије.
"Те 1992. године сам био студент теологије, ти момци тамо су мислили да сам добар за то. Почели смо се дружити са другим студентима са других факултета и покренули смо протесте против Милошевића. Хтели смо зауставити рат. Имали смо осећај да смо паметни, били смо млади и храбри, а то тада није било нимало једноставно. У најкраћем могу рећи да се не стидим тога, не поносим се превише јер смо доживели неуспех неке врсте", рекао је владика Григорије за Н1.
Подсетимо, радном ручку, који је у среду организован Председништву, нису присуствовали владик Григорије, епископ западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, митрополит Хризостом и епископ будимљанско-никшићки, Методије.
Познаваоци прилика у СПЦ истичу да није изненађење да управо ова два епископа нису присуствовала састанку с Вучићем, подсећајући да је тако било и прошле године.
“Максим и Григорије имају право на такву одлуку и њихови разлози су сигурно оправдани”, кратко нам је речено из Патријаршије.
Поменута два епископа били су посебна мета медија које контролише владајућа странка и председник Вучић. Владика Максим оптуживан је, уочи Сабора на ком се бирао нови патријарх, да долази заражен короном како би ширио вирус међу епископима, обележавали су га као “пучисту”, “расколника” и човека који жели да унишити јединство СПЦ.
Поред медијског, прогон владике Максима је настављен на Православном богословског факултету, са ког је протеран уз образложење да редовној настави не могу да буду они који живе у Западној Европи и Америци, иако је ранија пракса то дозвољавала.
Ништа боље није прошао ни владика Григорије, годинама један од најчешће нападаних епископа СПЦ.
Због отвореног противљења политици коју води актуелна власт, Григорију су симпатизери владајуће странке чак посветили и спот “Какав је то владика Григорије” који је неодољиво подсећао на видео који је Српска листа посветила убијеном представнику Срба с Косова, Оливеру Ивановићу.
У режимским медијима, Григорије је описиван као “политичар у оделу свештеника”, као особа “која ради против интереса Србије и руши Вучића”, као неко ко “подржава албанске лобисте и независност Косова”... На поменуте увреде, владика је својевремено одговорио рекавши да га нападају они којима лаж не силази са усана.
„Човек је хомо луденс, биће игре. Негде сам прочитао како у животу треба да будемо озбиљни као што смо озбиљни у игри. Бавећи се спортом, научио сам, између осталог, да трпим и примам ударце те да упркос свему идем напред. То ми је касније помогло да поднесем апсурдне и бесмислене нападе оних којима лаж не силази с усана, а истина их не интересује“, написао је владика својевремено на свом Инстаграм налогу.
Њихов учитељ Атанасије подржао протесте
Владика Григорије и владика Максим духовна су деца покојног епископа захумско-херцеговачког и једног од највећих теолога Антасија Јевтића. За живота, владика Атанасије био један од најистакнутијих бораца против аутократских режима и није се либио да отворено критикује најмоћније у земљи.
Те, 1992. године, био је међу први епископима који су отворено подржали студенте.
”Дошао сам накратко из наше светосавске али мученичке Херцеговине и враћам се одмах. Дошао сам да вас поздравим. А шта да вам кажем кад је све јасно!? Једноставно вас молим и желим да истрајете у својим правдољубивим, слободарским и светосавским и светолазаревским подвизима. И да не заборавите Српски народ у осталим српским земљама, па и у светосавској Херцеговини и Босни и у српским Крајинама. Хвала вам. Живели и достигли до онога што ваше чисто и младалачко срце жели. Живели", рекао је Атанасије у јулу 1992, приликом обраћања студентима.
Извор: Нова
