Актуелни десетогодишњи аранжман истиче 31. маја и начелни преговори двеју страна на нивоу компанија су почели, али се очекује да двојица државника ставе печат и да прецизирају услове под којима ће Србија добијати енергент. Закључивање новог аранжмана долази у тешким околностима, пред једну од најнеизвеснијих зима у последњих неколико деценија. Свет потреса снажна енергетска криза због рата у Украјини и санкција које је против Москве увео Запад.
То овом разговору даје додатну тежину, јер се Србија налази између чекића и наковња. Београд је с једне стране притешњен отвореним захтевима Брисела и Вашингтона да се придружи казненим мерама против Москве, а с друге стране наша држава је стопроцентно зависна од гаса који стиже из Русије. Зато је пред првим човеком Србије изузетно важан разговор који може да има и политичке и економске последице по нашу државу.
Подсетимо, Србија је до сада стратешки важан енергент плаћала по цени од 270 долара за 1.000 кубика. Процене су да је такав аранжман немогуће задржати, имајући у виду енорман скок цена плавог горива на светским берзама. Опет, наша страна се нада да Руси неће прибећи екстремној варијанти по којој бисмо гас плаћали између 900 и 1.000 долара за 1.000 кубика, што би било погубно за нашу индустрију. И управо у том пажљивом одмеравању економских и геополитичких разлога, као на апотекарској ваги, јесте деликатност Вучићеве позиције пред веома важан разговор са лидером из Кремља.
Стручњак за енергетику Милош Здравковић сматра да у актуелним околностима не треба очекивати постизање дугорочног гасног аранжмана између две државе и да је сасвим сигурно да ћемо кубике више плаћати. Он истиче да се цена гаса на тржишту више не формира на основу енергетске формуле, већ на њу утичу политичке одлуке западних лидера које нису рационалне.
- Прошле године је 1.000 кубних метара овог енергента коштало 400 долара, а тренутно је на берзама 1.150 долара - објашњава Здравковић. - Гас достиже овако високу цену, а сада се користи само за индустрију. Када крене зима и ударна потрошња, процене светских стручњака су да би 1.000 кубика могло да кошта и 3.500 долара. Не заборавите да је и почетком ове године плаво гориво премашило 3.000 долара.
Говорећи о околностима које ће да гурају цену гаса на светским берзама, Здравковић наводи да ће на то утицати и што се овај енергент не допрема више у ЕУ гасоводом "Јамал", преко Пољске у Немачку. Осим тога, како указује, Европљани су одлучили да не сертификују цевовод "Серверни ток 2", те њега сада користе Руси. Једини сигурни правци снабдевања Европе гасом су "Северни ток 1" и "Турски ток", односно његов крак који иде преко Бугарске и Србије, а назива се још и "Балкански ток".
- Такође, европска складишта се сада не пуне - указује Здравковић. - Део њих је и у руском власништву, али то значи да када дође сезона неће бити резерви овог енергента. Тада ће због техничких разлога гас поскупети. С друге стране, Европи ће бити потребно више плавог горива и за прозводњу струје, јер је Немачка угасила своје нуклеарке и та земља ове године постаје први пут нето увозник струје. Све су то околности које ће додатно поскупљивати гас на берзама.
Војислав Вулетић из Удружења за гас Србије, оцењује да ће нова цена за нашу земљу бити готово двоструко виша него што је била до сада.
- Досадашња формула везивала се за цену нафте, а претпоставља се да ће се то променити и да ће се убацити и берзанска цена - објашњава Вулетић. - Нафта је била 55 долара за барел, а сада је изнад 100 долара.
Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић почетком маја је истакао да је сигуран да ће нови уговор са Русијом бити повољан, али да је тешко замислити да ће остати иста цена гаса. Норвешка компанија "Рустад енерџи" проценила је да би плаво гориво до зиме могло да буде троструко скупље и да достигне 3.500 долара за 1.000 кубних метара.
- Европа настоји да огранични снабдевање овим руским енергентом, а неће бити довољно течног гаса који би могао да га замени током хладних дана - наводе аналитичари ове компаније. - Замена кубика из Русије ће бити изузетно тешка, са далекосежним последицама по становништво, економију Европе и улогу гаса у енергетској транзицији.
Прихватили плаћање у рубљама
Немачка, Италија, Француска, Аустрија, Мађарска, Словачка и Северна Македонија прихватиле су нове услове плаћања руског гаса који подразумева отварање два рачуна, у страној валути и у рубљама. Овај механизам одбило је 11 европских држава, а до сада је објављено да је због тога "Гаспром" обуставио испоруке Пољској, Бугарској и Финској. Русија плаћање гаса у рубљама тражи од земаља које сматра непријатељским јер су јој увеле санкције, а на тој листи се не налази Србија.
Извор: Новости
