Двадесет једна година је од кад је почео повратак Здружених снага безбедности (војска и полиција) у Копнену зону безбедности чиме је, практично, анулирано пет километара према Косову које су, у општинама Бујановац и Прешево, запосели и контролисали припадници Ослободилачке војске Бујановца, Прешева и Медвеђе од новембра 2000. године.
Оружани сукоби су се углавном водили на територији општина Бујановац и Прешево према Косову а на територију општине Медвеђа је било повремене пуцњаве према припадницима полиције који су били унутар Копнене зоне безбедности на истуренијим тачкама.
Небојша Човић је био на челу Координационог тела за општине Бујановац, Прешево и Медвеђу, које су формирале тада савезна и Влада Србије а са идејом да буде чврста спона између власти у Београду и грађана на терену.
Двадесет једну годину после (улазак ЗСБ у Копнену зону је почео 24. маја 2001. године) о овом врло важном али сада већ очигледно заборављеном догађају у политичком и јавном простору Србије, Човић каже да се скоро нико тога више и не сећа.
"Пријатно сте ме изненадили да сте се сетили те годишњице и враћања у Копнену зону, што је неких преко 2.500 квадратних километара наше територије под потпуну ингеренцију Републике Србије. Ја сам, понављам, пријатно изненађен, јер нисам видео да се још неко тог сетио", рекао је Човић.
Он сматра да је то "изузетно важан датум за, тада, Савезну Републику Југославију, али и Републику Србију, јер то је, после дужег времена једна успешна војно-полицијска операција која је завршена нашом победом".
"Што се тиче времена које је протекло, нисам баш видео да је нешто направљен велики искорак и велики напредак, али највећи напредак је мир који смо донели на простору јужне централне Србије, односно општина Прешево, Бујановац и Медвеђа", оценио је Човић.
"То су била јако тешка времена и велики изазови који су били пред нама и мислим да смо их успешно решили и морам да истакнем, у том тренутку уз помоћ међународне заједнице која је имала пуно разумевање. Али, они у великој мери функционишу тако што вам најпре направе проблем, а онда крену да га решавају, тако да се тај проблем није догодио преко ноћи, него је то била једна припремљена екстремистичко-терористичка
велика групација да, као алтернатива, ако не успеју избори у Србији, који су се догодили у септембру месецу 2000. године", објашњава Човић тадашње догађаје.
Констатује да се "све добро завршило".
"Очекивао сам да ће се више напредовати у решавању одређених проблема, али и данас чујем ту причу око мултиетничости, заступљености у разним државним органима и Албанаца и других заједница, али и Срба у Бујановцу и Прешеву. Нисам баш пратио али колико сам видео мислим да је, на жалост, дошло до исељавања Срба, нарочито са простора општине Бујановац. Мислим да то мора да се заустави", консатује Човић.
Човић је рекао да је чуо да се Срби и Албанци у те две општине селе и да од оног полета и осећаја да може нормално да се живи, који се дешавао после прикада оружаног сукоба и покушаја да се све врати у нормалу скоро није остало ништа, пре свега из економских разлога.
"Ја сам отишао негде почетком септембра 2005. године са места председника Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа. Док сам се бавио тим послом ми смо стриктно спроводили планове и чак смо имали и петогодишњи предвиђени план", додао је Човић.
Каже да, како је време пролазило, не зна шта су његови поједини наследници радили у оквиру Координационог тела.
"Па ако се ништа није радило по плану и програму, а да се разумемо, није то Човићев план, није то моје власништво нити било шта и то истичем зато што су неки нови, који су дошли после мене били оптерећени сујетом која у тој реченици садржи моје презиме… Знате, ако се упустите у такве послове, а ја мислим да су то најтежи и најодговорнији послови јер су тамо људи остајали без живота, инвалиди, угрожене су породице, онда тај посао морате да радите из све снаге. То значи нема фотеље и филозофирање из фотеље", констатује Човић.
Каже и да,"ако се тако није радило, а очигледно да није, тако да онда не можете ни да очекујете неки резултат".
"Иначе су то подручја која су једна од најсиромашнијих у Србији и као што видите људи траже неке просторе где могу да обезбеде своју егзистенцију и да боље живе", наводи Човић.
Додаје и да "готово да нема никаквих разлика између њих, то постаје правило без обзира којој етничкој заједници да припадају” и да сви желе да се иселе.
"Но, хајде да пробамо да будемо оптимисти, ипак је 21 година прошло", каже некадашњи председник Координационог тела за југ Србије.
"Слушао сам и излагања појединих албанских посланика у Скупштини Србије и просто сам био запрепашћен шта су говорили, јер ја те људе знам. Додуше, тада су били доста млађи. Колико је у свим тим њиховим излагањима и нападима на Републику Србију било нечега што није добро, а то је мржња, баш то морам тако да назовем. А већ да не причам о Србима, то је огромна неслога, а док смо и радили тај посао, имали смо и притиске и нападе које смо трпели и од Срба, мање од Албанаца. Али од Срба који су били распоређени по ДОС-овим странкама и који су добијали директиве од њихових лидера у Београду, по систему да мене дестабилизују и да ја немам резултат. Као што знате, то је резултат Републике Србије, а сви ми који дођемо на функцију треба да будемо у
функцији постизања бољитка у Републици Србији", присећа се Човић времена од пре две деценије.
На констатацију да је очигледно да је последњих година Координационо тело скрајнуто, да је изгубило на значају, улога му је минимизирана, а да је у то време, пре нешто више од 20 година, било мотор свих дешавања, Човић каже да "нема шта да дода" и да је "сагласан са овим што сте рекли".
"Знате, то зависи од ауторитета и степена посвећености људи који су на челу Координационог тела. То није пријатан посао, тај посао се односи и на то да се морате сударити и сукобити са многим другим ауторитетима којима не одговара да имате одређени резултат и онда ће све урадити да вас дезавуишу, прогласе оваквим или онаквим, криминалцем, НАТО плаћеником", додао је он.
"Али је много мања срећа што смо ми постали у великој мери заборавни. Заборавили смо ко је шта радио и како се ко бавио одређеним пословима на функцијама на којима смо били изабрани. Тај посао не може да носи са собом да ви лични интерес стављате испред интереса грађана, јер на тој или било којој другој функцији ви морате да имате у виду да је интерес грађана и државе изнад свега. Да сте ви лично ту стицајем околности и да то неће трајати неограничано, током одређеног времена ћете бити променљиви", самтра Човић.
Каже и да је њему "цео тај догађај и рад на југу централне Србије, који је био врло тежак, остао у изузетно добром сећању и ја сам имао одличну сарадњу са скоро свим грађанима на том простору. Нисам имао са политичарима, јер ја не волим филозофирање. За мене је политика резултат, а не прича", рекао је Човић за ЈУГпресс.
О аутокефалности МПЦ прочитајте ОВДЕ.
Извор: ЈУГпресс
