Бар не сад одмах, него тек када се инфлација, иначе увезена, не смири и не доведе по контролу. И још је из Давоса одбрусио председнику НО ЕПС-а који је најавио поскупљење струје за 20 до 40 одсто да гледа своја посла, а да се не бави политиком. А поткачио је и потпредседницу Владе и министарку енергетике која је такође рекла да струја мора да поскупи речима да не може да се гледа само свој сектор.
А одговорио је изгледа и сам себи од пре пет дана када је изјавио да ће „струја морати да поскупи, али да то свакако неће бити „преко ноћи“, као и да ће се надлежни трудити да то и даље буде ниска цена, иако већа него до сада“.
Док председница техничке владе одврће сијалице, а председник поручује да се струја штеди дилема да ли ће, колико и када струја поскупети остаје сакривена иза игроказа или стварног неслагања надлежних.
Оно што је сигурно, Србија и даље увози један део потрошње електричне енергије по ценама од око 200 евра по мегаватсату, док ће ЕПС према прогнозама ресорне министарке бити спреман тек следеће године.
За то време, цена струје за привреду је ограничена на 75 евра по мегаватсату, а домаћинства плаћају око 50 евра по мегаватсату, али одатле се намирују и Електромреже Србије и Електродистрибуција Србије као дистрибутер.
Према недавној изјави Владимира Шиљкута, саветника директора ЕПС-а за пословни систем више од половине продајне цене иде за мрежарину.
Јавности још није познато колики је губитак ЕПС-а био прошле године услед колапса система у децембру, пошто финансијски извештаји још нису објављени, али је извесно да се губици гомилају и сада.
Последњих недеља круже разне гласине, процене и сазнања. Рецимо према једним изворима струја за домаћинства би требало да поскупи за 30 одсто. Да ту нешто има указује и изјава Јована Деспотовића, председника НО ЕПС-а да струја треба да поскупи 20 до 40 одсто.
За привреду се спекулише да ће поскупети струја чак и 70 одсто.
Према речима Жељка Марковића, стручњака за енергетику из консултантске куће Дилојт просечна продајна цена струје за домаћинства је око 66,7 евра по мегаватсату (6,67 центи по киловатсату). Од тога свега 29,2 евра по мегаватсату иде ЕПС-у, а остатак су таксе и мрежарине.
„Да би дошли до прихода ЕПС-а од неких 60 евра по мегаватсату, струја за домаћинства треба да поскупи за око 43 одсто. И са тиме бисмо били међу јефтинијима у региону. Ако би струја поскупела 30 одсто за домаћинства, ЕПС би дошао до 49-50 евра по мегаватсату и тиме би дошао до тога да не губи на испоруци струје домаћинствима“, објашњава Марковић.
Он истиче и да се у јавности диже превелика фама око цене струје и да би поскупљење од 30 одсто значило да се просечан рачун од око 4.000 динара увећава за око 1.200 динара. То је неколико кафа у кафићима, а с друге стране у питању је пропадање ЕПС-а“, упозорава Марковић.
За привреду се говори о још већем поскупљењу, с обзиром да се предузећа, за разлику од грађана, налази на комерцијалном снабдевању.
Марковић истиче да би у том случају цена за привреду могла да достигне око 110 евра по мегаватсату, са садашњих замрзнутих 75 евра.
„Са тим би ЕПС могао позитивно да послује и покрије и овај увоз струје који плаћа око 200 евра по мегаватсату. Ако до поскупљења не дође, ЕПС ће наставити да гомила губитке. То може да траје колико год држава то одлучи и буде покривала губитке, јер то ће ионако сносити порески обвезници. С друге стране, сваки месец одуговлачења значи пропадање ове компаније. Има се ЕПС-у штошта замерити, од руковођења, преко броја запослених, али ова цена му само штети“, оцењује Марковић.
Треба знати да од подношења захтева Агенцији за енергетику мора проћи месец дана док ЕПС добије право да повећа цене. Дакле, ако би данас Електропривреда затражила поскупљење, тек 26. јуна би могла да наплаћује ту вишу цену. Да би се избегло двоструко читање струјомера, тај захтев се обично подноси 1. у месецу.
Друго питање је шта значи смиривање инфлације? У НБС кажу да ће од половине године инфлација почети да се смањује, а да ће се половином следеће године вратити у границе циља Народне банке од 1,5 до 4,5 одсто.
Од тога шта Вучић сматра смиривањем инфлације зависи и да ли ће струја поскупети већ на лето или можда и следеће године.
У време када пада стандард грађана, повећање делује као јерес, али како објашњава Петар Ђукић, професор на ТМФ у Београду, то је економска законитост.
„Ако је нешто вештачки јефтино и испод цене производње, тога неће бити. Електрична енергија је најплеменитији облик финалне енергије, а ми користимо у просеку више од ЕУ по становнику, јер је јефтина. Тржиште би требало да одлучује шта ће и колико поскупети, а не Вучић или неко други. Али шта ће се стварно десити? Вероватно ће наћи неку средину између онога што би требало и онога што процене да ће народ да прихвати. Са тих 10 до 20 одсто повећања неће донети ништа ни нама ни њима“, оцењује Ђукић.
Он подсећа да смо ми и 1990-их у санкцијама имали јако јефтину струју и да су грађани масовно прешли на грејање и кување на струју, а електроенергетски систем је био пред пуцањем, а повремено и пуцао.
„И сада постоји опасност да се људи на зиму искључе са централног грејања и греју на ТА пећи. Људи раде оно што им је јефтиније. Онај ко планира електроенергетску политику не би смео то да дозволи. Инфлацију никада није било могуће угушити контролом било којих цена, а ми опет понављамо ту грешку. Ничија воља не може бити јача од тржишта“, закључује Ђукић.
Извор: Данас
