Пише: др Иван Пајовић
Питање о томе какав ће став о украјинском сукобу у условима његове ескалације заузети Кина постало је једна од главних дипломатских шпекулација непосредно пре и одмах по обраћању јавности Владимира Путина одржаног увече 21. фебруара. У међувремену, реакција Пекинга, који је пре тога давао знаке као да ће подржати Москву, остала је ипак у оквирима уобичајене кинеске дипломатије, а то је да се не ставља ни на чију страну.
Неколико сати пре коминикеа Владимира Путина позицију Кине по питању украјинског конфликта детаљно је образложио у Минхену на Међународној конференцији о безбедности шеф МИП Кине Ванг Ји. На овој конференцији руска делегација није учествовала. Суштина говора кинеског министра сводила се на потребу спровођења Минских споразума. Ништа више.
А већ у уторак, после Минхенске конференције и Путиновог говора, Ван Ји је размотрио недавне догађаје око Украјине у телефонском разговору са државним секретаром САД Ентонијем Блинкеном. Том приликом рекао је да је садашњи развој ситуације по украјинском питању уско повезан са кашњењем ефективне реализације Минских споразума. Тиме је јасно ставио до знања да и даље сматра да је могуће извршити Минске споразуме, чак и упркос признању од стране Москве независности ДНР и ЛНР које се догодило нешто раније. „Неопходно је поштовати разумне забринутости у области безбедности било које земље, правилно бранити основне циљеве и Принципе Повеље УН”, додао је кинески министар, не бавећи тиме ко је истински узрочник конфликта.
Истог дана, одговарајући на питање западних новнара да ли ће Пекинг признати независност ДНР и ЛНР, званични представник МИД Кине Ванг Венбин није рекао ни да, ни не. Донбас уопште није ни помињао. Позивао је на суздржаност обе стране и на решавање проблема преговорима, уз избегавање даље ескалације конфликта.
Сличан и истовремено амбивалентан став који свака од страна у сукобу може тумачити на свој начин, објавио је на састанку Савета безбедности за Украјину стални представник Кине при УН. „Сада све стране треба да буду уздржане и да не спроводе акције које ће подстаћи напетост. Поздрављамо и подржавамо све напоре на проналажењу дипломатског решења и позивамо све заинтересоване стране да наставе дијалог и консултације и пронађу разумно решење за разматрање забринутости свих на основу једнакости и узајамног поштовања”, рекао је кинески дипломата.
Значајно је да је Пекинг ових дана више пута одбацио покушаје да повуче паралелу између ситуације око Тајвана и око Украјине. Тако је током свог брифинга портпарол Министарства спољних послова Кине Ванг Венбин поделио на два неповезана дела питање западног новинара о томе да ли је став Кине о проблему Тајпеја сличан „тврдњама Русије да Украјина није засебна држава”. „Већ сам разјаснио наш став о питању Украјине. Што се тиче Тајвана, желео бих још једном да нагласим: у свету постоји само једна Кина, а Тајван је неодвојиви део територије НРК", истакао је кинески дипломата.
У том контексту, украјинска страна је већ скренула пажњу на позицију неутралности коју заузима Пекинг према странама у сукобу. „Рачунамо на подршку Народне Републике Кине, укључујући и разумевање изазова у којима се налазимо”, изјавила је у уторак на брифингу у Кијеву заменик шефа Министарства спољних послова Украјине Емине Џапарова.
У међувремену, док кинеске дипломате прибегавају максимално елегантним формулацијама реченица, кинески медији дају одређеније процене како би Русија и Украјина требале да превазиђу конфликт.
„Веома је жалосно што је украјинско питање отишло тако далеко. САД су непрекидно и активно покушавале да обуздавају Русију, која је на крају била приморана да силом покуша остварити своје безбедносне захтеве. Перспектива сукоба Русије и Украјине остаје веома неизвесна”, наводи се у уредничком коментару кинеских новина на енглеском језику Global Times.
„Да ли ће бити даљег погоршања ситуације углавном зависи од обима америчких санкција против Русије и од тога да ли ће Русија бити испровоцирана на агресивније мере”, предвиђа Global Times. „Чвор мора одвезати онај ко га је везао. Русија и Украјина треба да воде директан дијалог”, наводи лист.
После руско-кинеског самита 4. фебруара у Пекингу и гласних изјава о „невиђено добрим” билатералнм односима, многи у Москви су имали погрешну идеју да ће кинески став о кључним међународним проблемима стратешки окренути у корист Русије” Међутим, упркос реторици да су односи Москве и Пекинга постали више од пуког савеза, тренутни кинески став о Донбасу потпуно је исти као што га је Пекинг заузимао 2008. године током рата у Грузији.
Пекинг неће предузимати кораке који могу постати додатна компликација у односима са Западом који су већ презасићени проблемима.
Извор: Правда
