При том, у тај дуг неки договорени послови још нису урачунати, па пројекти попут изградње канализације широм Србије, Београдски метро и други велики пројекти још нису део обрачуна.
Она је за ТВ Инсајдер навела да је дуг Србије према Кини, када се урачунају други кредити који још нису дошли на наплату, вероватно око 10 милијарди долара.
Указала је да је износ кинеских инвестиција релативно скроман у односу на износ кредита које је Србија узела од те земље.
„То су биле прве директне инвестиције, али све остало су кредити и зајмови за финансирање инфраструктурних пројеката у области саобраћаја и енергетике, које доминантно реализују кинеске компаније мимо тендера“, додала је Митровић.
Упитана ко је на добитку од такве сарадње, Митровић је одговорила да су кинески кредити у почетку били повољни и једини који су Србији били доступни, али да се то у међувремену променило.
Митровић је указала да је највише притужби грађана због „деградације и безобзирног опхођења кинеских фирми према проблемима животне средине“. Приметила је да је „врло тешко објаснити и одбранити“ то што у најплоднијем делу Србије постоји, како су кинески инвеститори рекли, највећа фабрика за производњу гума.
Извор: Новости онлајн
