- Ово никако није добро за односе и ствара поларизовану атмосферу коју ћемо као одговорна влада знати да решимо - рекао је Пленковић у отвореном делу седнице Владе, која је каснила управо због састанка са оптуженим пилотима, на којем им је рекао да "да ће Хрватска знати да искористи механизме који су јој на располагању".
Према његовим речима у овом тренутку Загреб није добио конкретна документа ни замолницу за правну помоћ:
- Као што сам већ рекао, за нас је цели Домовински рат, а посебно операције "Олуја" и "Бљесак", део ослободилачких напора за заштиту наших територија и никада није било команди усмерених против цивилних циљева.
Посланик и председник СДСС Милорад Пуповац сматра да, упркос оптужници против четири висока хрватска официра за ракетирање српских цивила у избегличкој колони августа 1995. године, има простора за обнављање односа и сарадње Хрватске и Србије.
- Од 2019. није било никакве сарадње у правосудним ни политичким питањима, да се правосудни представници нађу и договоре и отворе овај проблем који само може компликовати односе двеју влада. Без тога тешко да може доћи до квалитетног решења. Хрватска не би требало да се јуначи изјавама да ће одбацити такве оптужнице, јер је суђење за ратне злочине обавеза коју је преузела Законом о сарадњи с Хашким судом и приступним уговором ЕУ, у којем се у члану 7. обавезују да ће наставити са процесуирањем ратних злочина.
Како је рекао Пуповац, "овај злочин познат је од 1995. властима и Хрватске и Србије и БиХ и Међународном суду у Хагу, а друга ствар је како је то пало у други план".
- Несарадња Хрватске је ту имала веома важну улогу и пресудан утицај, а онда су и други имали утицај да се то не процесуира. Важно је да се зна да је реч о ратном злочину у којем су убијени цивили у избегличкој колони 30 километара од хрватске границе, унутар територије БиХ и да се зна одакле су авиони кренули и на којем су подручју деловали. Овај случај је један од немалобројних учешћа у ратним злочинима у којима Хрватска није испунила своју обавезу - навео је Пуповац.
Ова изјава Пуповца изазвала је салву реакција, па је државни секретар у Министарству правосуђа Јосип Салапић негирао да је Хрватској гледано кроз прсте по питању ратних злочина када је улазила у ЕУ.
- Не знам откуд подаци да је БиХ од Хрватске тражила имена пилота. Одговорно тврдим да немамо ништа о томе и да је ико од нас тражио нешто. Нити су то били хрватски пилоти нити је извођена нека акција на територији БиХ. Ми смо били жртва, а не агресор. Ако неког оптужујете, логично је да држављанин те земље буде испитан. Овде нико није испитан и не знамо на који начин је Србија спроводила истражне радње у суседној БиХ. Не прихватамо тај српски закон о универзалној јурисдикцији.
Тема оптужнице доминирала је и јуче у хрватским медијима. Тако је дневни лист "7Дневно" објавио текст са насловом "Милановић се спрема за рат са Србијом" у којем наводе да ће председник Хрватске стати у одбрану пилота како би спречио улазак Србије у ЕУ:
- Према речима Милановићевих сарадника, Србија је подизањем оптужнице повредила међународно право и хрватски суверенитет и на тој тези Милановић је спреман да базира своје нове нападе, захтевајући да Хрватска блокира српске преговоре са ЕУ, на чему годинама инсистира добар део представника хрватске деснице.
Више о том извештају дневног листа ”7Дневно” читајте ОВДЕ.
Мораће да им суде у одсуству
Оптужница против хрватских пилота, која је Тужилаштву за ратне злочине враћена на дораду, поново је, сазнају "Новости", у Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду и чека на потврђивање.
Наиме, од Тужилаштва је захтевано да се разговара са оптуженима и узму њихове изјаве. Затим су тужиоци објаснили да је то немогуће, јер су они недоступни Србији због несарадње Хрватске. Стога је предложено да им се суди у одсуству.
Дугачка листа уцена - од границе до архиве НДХ
Званични Загреб користи сваку прилику да нерешена билатерална питања са Београдом унесе у преговарачки процес наше земље са ЕУ.
Из Хрватске већ годинама прете и уцењују Србију да неће напредовати на путу ка чланству, коче нам отварање нових поглавља, а њихова листа захтева је све дужа.
Тако су Хрватима спорна питања границе на Дунаву и несталих, траже да укинемо закон о регионалној јурисдикцији за ратне злочине, да вратимо архиве НДХ...
У условљавања се недавно укључила и Хрватска академија знаности и умјетности, која тражи од власти у Загребу да од Београда захтева да "одустане од великосрпске пропаганде" и "мита о Јасеновцу", да Буњевцима одузме статус мањине и призна их за Хрвате...
Извор: Новости
