Упркос томе што није у интересу Украјине да призна независност тзв. Косова, званични Кијев би могао да промени став под притиском САД. Такву могућност за „Политику” најављује Срђан Граовац, из Центра за друштвену стабилност, додајући да је уколико би са Запада стигли такви захтеви, питање да ли би из Украјине имали снаге да им се одупру. Дилема да ли би став Украјине могао да се промени дошла је у први план након недавног ударца испод појаса српским интересима и међународном праву градоначелника Кијева Виталија Кличка који је за швајцарски лист „Кантон 27” захвалио Албанцима и тзв. Косову на, како је рекао, војној подршци и солидарности са украјинским народом, истакавши да „се Украјинци боре против руског окупатора као Албанци некада против српског окупатора”.

На изјаву бившег боксера и актуелног градоначелника Кијева реаговао је министар унутрашњих послова Александар Вулин, који је поручио да би да „Виталиј Кличко било шта зна о историји, знао да су Косово и Метохија део Србије и да није могуће окупирати сопствену земљу”. Вулин је рекао да онај ко пореди Донбас и КиМ, мора да буде спреман да у поређењу иде до краја и да ако Кличко тврди да су Албанци били окупирани и да су се оружаном победом ослободили Србије и „српског окупатора”, онда су, рекао је министар, и Руси у Донбасу такође „окупирани и имају право да се ослободе украјинског окупатора”. Оно што Кличко признаје Албанцима у Србији, како сматра Вулин, мораће да призна и Русима у Украјини.

Говорећи о могућности да Кијев промени став о КиМ, Срђан Граовац за „Политику” објашњава да треба узети у обзир околности у којима се налазимо, а у којима је разум пао у други план и доминира хаос. „Ништа не би било изненађујуће у оваквој ситуацији, али ми се чини да је мало вероватно, јер није у интересу Украјине да иде тим путем”, оцењује Граовац. Он објашњава да би такав потез са украјинске тачке гледишта и позиције био сулуд, јер би тиме ускратили могућност да се позивају на поштовање међународног права. Указује, међутим, да могућност да званични Кијев промени став према јужној српској покрајини не треба искључити због тога што позиција Украјине потпуно зависи од САД, али и због чињенице да Србија није увела санкције Русији. Према мишљењу Граовца, тешко је рећи шта се налази у позадини изјаве градоначелника Кијева.

Да се у појединим изјавама украјинских представника примећује нека врста љутње на Србију због тога што се држи својих принципа и не уводи санкције Руској Федерацији, указује за наш листи и директор Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић. Подсећа да у Европи и свету влада атмосфера коју карактерише антируска хистерија, а као повод користе се дешавања у Украјини. „Ми се надамо да ће бити могуће мирно и целовито решење тог проблема. Решење које ће представљати одговор на све узроке текућих дешавања у Украјини и које ће вратити у први план принципе мира, безбедности и сарадње у Европи. Садашња ситуација не треба да буде покриће за било какве пренагљене одлуке, оцене и закључке”, истиче Јовановић.

Подвлачи да званични Београд цени став сваке друге земље која је на истој линији и у том смислу цени и став званичног Кијева о подршци суверенитету и територијалном интегритету Србије. „Став Србије је јасан поводом питања КиМ. То питање може да се реши на одрживи начин, само уз поштовање основних принципа међународних односа, повеље Уједињених нација, Резолуције 1244 СБ. Нема одрживог, мирног и стабилног решења које би било противно Резолуцији 1244 и принципу међународних односа”, указује директор Београдског форума за свет равноправних.

Подсетимо, амбасадор Украјине у Тирани Володимир Шкуров почетком фебруара ове године изјавио је да Украјина још није донела одлуку о признавању Косова и да то питање није на дневном реду, као и да ће питање Косова бити размотрено у неком другом тренутку. „Морамо да се консултујемо са стручњацима како би онда онима који доносе одлуке било лакше”, изјавио је амбасадор, а пренео Танјуг. Додао је и да је званични Кијев свестан подршке коју су према Украјини показали приштински представници. „Осим тога, обраћају нам се грађани Косова са предлозима и питањима како да дођу до Украјине и да учествују у одбрани Украјине. Све ове предлоге и позиве преносимо нашем министарству”, изјавио је Шкуров.

 А украјинска посланица Ирина Фриз, три недеље након изјаве амбасадора у Тирани, на званичном фејсбук профилу написала је да Украјина треба да призна независност Косова. „Данас је Србија једина која није подржала санкције Русији. Али, један народ, који је постао жртва српског геноцида током деведесетих година, Косовари, подржава данас Украјину”, поручила је она. Представници тзв. Косова од почетка украјинске кризе својски су се трудили да што јасније ставе до знања да су „на правој страни”, а у међувремену су се показали и на делу, па су из Америке стигле похвале због одлуке Приштине да прошири санкције Русији и пружи подршку Украјини. Поједини албански портали збуњивали су читаоце, тако што су у претходном периоду објављивали ударну вест о признању Косова од Украјине, коју би затим уредништво демантовало уз објашњење да је то била „лажна вест”.

Живадин Јовановић истиче да су у дипломатији познате разне методе и разни начини комуницирања, али подвлачи да не треба журити у предвиђању лошег развоја поводом тог питања. „Интерес свих у Европи је да се држе принципа међународног права или да једнако поштују све одлуке Савета безбедности УН, укључујући Резолуцију 1244. Нисам присталица ’гатања’ да ли се може променити принципијелни став Украјине о КиМ. Мислим да би то било штетно, не само за Србију, него и за Украјину и за Европу у целини. Уверен сам да ће расти број земаља које ће се враћати поштовању Резолуције 1244 и које ће подржавати суверенитет и територијални интегритет Србије”, истиче Јовановић и каже да би увођење санкција Русији било супротно виталним интересима Србије и то не само у погледу економије и енергетике већ и у погледу безбедности, интегритета и суверенитета наше земље.

Амбасада Украјине: Наш став је добро познат

Поводом изјаве градоначелника Кијева Виталија Кличка за „ Кантон 27” , амбасада Украјине у Србији саопштила је јуче да он има право на слободно изражавање својих ставова, али да, као лидер опозиционе странке нема овлашћења да износи став Украјине који се тиче спољне политике, пренео је Танјуг. Амбасада је у саопштењу навела да не може да потврди или демантује чињеницу разговора или његов садржај и истиче да је добро познат принципијелни став Украјине о њеном односу према територијалном интегритету и суверенитету Србије. Реаговања на изјаву Кличка оценили су као антиукрајинску кампању појединих политичара и медија, који, како се тврди, „последњих година једним од главних приоритета свог рада сматрају подршку руској агресији на Украјину”.

О Кисинџеровом предлогу за Украјину прочитајте ОВДЕ.

Извор: Политика