Кисинџер је на том скупу говорио о стању „Status quo ante“, односно о поновном успостављању ситуације каква је била на терену пре почетка рата у Украјини 24. фебруара. До тада је Русија формално контролисала Крим, а неформално и области Луганск и Доњецк.
Кисинџер је упозорио на опасност од понижавајућег пораза Русије који би, сматра, на дужи рок угрозио стабилност Европе.
„Стиче се утисак да у календару господина Кисинџера не стоји година 2022. него 1938. и да он верује да не говори у Давосу већ у Минхену пред тадашњом публиком“, изјавио је Зеленски. У Минхену су 1938. Велика Британија, Француска, Италија и Немачка склопиле споразум којим је Адолфу Хитлеру обећана Чехословачка, с све да би се он навео да одустане од даљих освајања. Али годину дана касније, Хитлер је напао Пољску и тиме је започео Други светски рат.
„Они који саветују Украјини да нешто да Русији, те ’велике личности светске политике’, никада не виде обичне људе, обичне Украјинце, милионе који живе на том подручју, а које они желе да замене за некакав илузорни мир“, рекао је Зеленски.
Та изјава угледног америчког политичара Хенрија Кисинџера, који узгред данас слави 99. рођендан, није изазвала згражавање само у Украјини, већ и на друштвеним мрежама. Ипак, неки немачки медији имају нешто другачији поглед.
Тако се у данашњем издању листа Зидојче цајтунг под насловом „Тих пар квадратних километара у Донбасу“, подсећа да је Кисинџер недавно и сам изјавио да он руску инвазију на Украјину није сматрао могућом. „Да би онда дао савет да се не ризикује стабилност Европе због пар квадратних километара у Донбасу. Онај ко иза тих реченица наслућује бранитеља Путина или заговорника оног начина размишљања који Запад окривљује за рат, тај поједностављује ствари. Кисинџер само зна да ништа није тако тешко одржати као равнотежу међу државама“, упозорава немачки Зидојче цајтунг.
А лист Велт о тој теми доноси текст под насловом „Компромиси су увек трули“. Аутор оцењује да је тешко следити Кисинџерову „хладну трезвеност“, али одмах поставља и питање: „Да ли је због тога та анализа погрешна?“
У наставку се цитирају изјаве америчког председника Џозефа Бајдена и немачког канцелара Олафа Шолца да је рат добијен тек онда када Москва више не буде могла да диктира услове мира. „Али, шта урадити ако тај тренутак никада не дође?“ Аутор подсећа да Русија има друга по величини војску на свету и ресурсе којима Украјина „једва да може нешто да супротстави“.
„Кратко речено, свиђало се то неком или не, једнога дана ће морати да се преговара са Москвом. Резултат тих разговора ће вероватно силом прилика бити некакав компромис. Циљ Кијева, да успостави Украјину у оној величини коју је имала пре окупације Крима, неће бити могуће постићи“, закључује се у чланку листа Велт.
Како Русија преко Сирије постиже циљеве у Украјини, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
