С једне стране притисак Европске уније да Србија усклади своју спољну политику са ЕУ и уведе санкције Русији, и са друге Русија која би желела да Србија остане у статусу пријатељске земље која не жели да уведе санкције Русији. Као први важан догађај у том дипломатском мозаику је јучерашњи телефонски разговор председника Србије Александра Вучића и председника Русије Владимира Путина.

Председник Србије је, након разговора, саопштио да је Србија са Русијом постигла веома добар договор, обезбеђена је несметана испорука гаса, и да ће цена гаса за Србију бити вишеструко нижа него за друге у Европи. Та цена је у овом тренутку три пута мања а током зиме ће бити и десет до дванаест пута мања, истиче Вучић. Уговор ће бити потписан на три године, рекао је Вучић, и додао да је од Путина добио и сазнања како се одвија ситуација на терену у Украјини.

"Постоје неки понуђени мировни споразуми на столу у Москви, Кијеву, и на Западу, али то није нешто чиме би ми требало да се бавимо", истакао је председник Србије.

Србија као значајан фактор

Телефонски разговор двојице председника био је ипак под знаком питања што је изазвало разне спекулације у српској јавности. Када је портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио да такав разговор није ни био планиран, то је за многе био сигнал да је угрожена пријатељска сарадња две земље, и да Кремљ на тај начин шаље поруку Београду.

Политичке странке у Србији су - свака са својих позиција - тај моменат искористиле за критику Вучићевог седења на две столице. Присталице санкција су то виделе као знак да се на Русију не може озбиљно рачунати, док је такозвана патриотска опција то видела као шамар Вучићевој недоследности у односима са Русијом.

Показало се ипак да је међународна позиција Русије таква да је и Србија превише значајан фактор да би Москва без преке потребе угрозила добре дипломатске односе са Београдом.

(Не)сигурно снабдевање гасом

У сваком случају, основно питање након разговора двојице председника је колико Србија може да одахне када је реч о снабдевању гасом? Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да Србија може и не може да одахне:

"Ако ствари посматрамо у оквиру руско-српског договора ми смо свакако безбедни. Са друге стране, рат и потенцијална кулминација сукоба може да доведе до тога да у неком моменту дође до прекида снабдевања. Али, не верујем да то може бити трајног карактера јер Европа нема алтернативу за руски гас", каже Анђелковић за ДW.

Комерцијала или политика?

Игор Новаковић, директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фунд), за ДW истиче да ће се тек видети колико је ово само комерцијални споразум, или ће он бити подложан политичким тумачењима:

"Ту мислим пре свега како би се Русија односила према Србији уколико би она заиста почела да уводи санкције, односно да се придружује пакетима санкција Европске уније. Чули смо од појединих руских званичника да они имају разумевања за позицију Србије, али ту је сада питање где су границе тог разумевања, и да ли је са друге стране Русија- осим када је реч о гасу- уопште толико значајна Србији", наглашава наш саговорник.

Дипломатска битка ЕУ и Русије

Руска дипломатска иницијатива се ипак неће зауставити на овом телефонском разговору, јер у Београд 7. јуна стиже и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров. То ће бити прва посета једног високог руског званичника од почетка рата у Украјини, и претпоставља се да ће теме енергетског снабдевања, ситуације у Украјини, и санкција и том приликом бити у првом плану.

Посета Лаврова ће уследити само неколико дана пре посете немачког канцелара Олафа Шолца Србији. Колико ће се Србија успети да помири те две супротности - инсистирање ЕУ на санкцијама Русији, и жељу Москве да се то не догоди?

"Западни политичари санкције Русији стављају у раван са одрицањем од наших националних интереса на Косову и у региону, пре свега у Републици Српској", оцењује Драгомир Анђелковић, и додаје да Србија због тога мора остати у добрим односима са Москвом. 

"Москва је фактор који нам помаже да бранимо те угрожене националне интересе. Не би требало да се сврставамо на било чију страну - Русија то од нас и не тражи- али ако Запад врши притисак на Србију онда то у Србији јача свест да тај притисак није због Русије него због нас. Ако се то чини онда је то покушај да ми радимо против сопствених националних интереса својим рукама", сматра Анђелковић.

Симболичка важност санкција

Штета за Русију од српских санкција је минимална, наводи Игор Новаковић, и каже "да је за Москву много битније оно што су друге европске државе већ урадиле. То више има неку важност у симболичком смислу".

Новаковић наводи да је Србија на неки начин сада у релативно доброј позицији, јер ће до формирања нове владе протећи још неколико месеци а није свакако добро да техничка влада доноси такве одлуке.

"А за даље ћемо видети", истиче директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фунд).

Санкције - тачка светских подела

Санкције Русији су и даље главна политичка тема, и могло би се рећи да је она паралисала скоро све друге области политичког живота у Србији. Драгомир Анђелковић примећује да су санкције Русији део неких глобалних дешавања.

"Сви су или уводили санкције Русији, или се томе супротстављали на овај или онај начин, и настављали сарадњу са Русијом. То је постала тачка подела између земаља евроатлантског блока и остатка света. Србија ту није изузетак, јер су многи искрено забринути, али ту има и политичких злоупотреба. Једни ту прилику користе да покажу лојалност Западу, а други да пошаљу поруку грађанима да су врло патриотски настројени, јер стављају, како га они виде, српски интерес на прво место", примећује Анђелковић.

Питање односа према Русији и ЕУ је кључно политичко питање у Србији већ двадесет година, каже Игор Новаковић. „То је била линија подела од 2000 године, известан период након тога је било под водом да тако кажемо, али је сада то поново испливало".

"Чињеница је да је известан број политичких странака захваљујући противљењу санкцијама Русији прескочио цензус. Али, то је проблем недостатка критичког дискурса у Србији, проблем је са проруском пропагандом, која често долази директно из домаћих медија, и ти медији и данас имају потпуно некритички однос према ономе што се дешава у Украјини", закључује Игор Новаковић.

О стварању Велике Евроазије прочитајте ОВДЕ.

Извор: Дојче веле