Пише: Иван Пајовић
Пројекат који одређени геополитички стручњаци називају „Велика Евроазија”, а који корак по корак остварује Русија и о ком се све гласније говори, чини се као да ставља Западу и њиховом досадашњем светском поретку омчу око врата. Да се ствари крећу у институционалном правцу сведочи недавни Евроазијски економски форум одржан 26. маја 2022. у Бишкеку, главном граду Киргизије, на ком је иступио руски председник Владимир Путин са иницијативом формирања великог евроазијског партнерства. У тренутним међународним геополитичким условима ова иницијатива има посебан призвук, јер позива на формирање нове основе међународних политичких односа
Овогодишњи Евроазијски економски форум већ у стадијуму припреме обећавао је да ће на дневном реду имати теме од значаја глобалних размера са дугом историјском перспективом. Брзим међународним променама иницијалну капслу дала је руска интервенција у Украјини и започела ланац тектонских промена у целом свету.
Очигледно је да самит у Бишкеку представља одговор Русије и њених савезника на обимне и разнородне нападе САД и тзв. колективног Запада, који имају за циљ искључити Русију из међународних трговинско-финансијских односа, исцрпети је и на крају потпуно је уништити. На конференцији су учествовали делегати 15 земаља, међу којима чланови Евроазијског економског савеза.
Иступивши на самиту, председник Путин је нагласио да у тренутним међународним условима, када се нажалост руше традиционалне трговинско-економске везе и кидају ланци логистике, руска иницијатива за формирање великог евроазијског партнерства добија посебан значај. У корист стварања таквог партнерства изјасниле су се земље не само Евроазијског економског савеза, већ и Кина, Индија и друге земље. Ради се не само о простом супротстављању политици колективног Запада, већ о пројекту који има цивилизацијске димензије, то јест он ће имати историјски значај. Главна идеја састоји се у стварању територије са равноправном сарадњом евроазијских земаља и промени политичке и економске архитектуре света. Овако замишљено партнерство било би гарант стабилности, подразумевало би разнообразност модела развоја, култура и традиција свих народа.
Председник Путин је нарочито скренуо пажњу на неадекватно понашање Светске трговинске организације, будући да је понашање САД и Запада према Русији у контрадикцији са правилима ове светске организације, која по овом поводу не предузима апсолутно ништа. Дошло је време да се развије комплексна стратегија развоја великог евроазијског партнерства и она мора одговорити кључним међународним изазовима.
Председник Казахстана је изјавио како је Путин изнео веома интересантан предлог који заслужује детаљно разматрање, јер је очигледно да ће се пре или касније кренути путем његовог остваривања. Он је предложио да се омогући и другим заинтересованим земљама да се прикључе оваквој интеграцији, јер би то имало синергијски ефекат и донео би корист свим прикљученим земљама.
Ову конференцију треба гледати у светлу глобалних тенденција, од којих је главна да САД губе своје полуге моћи и утицаја. Долази крај њиховој политици потпуног потчињавања целог света своме диктату. САД су одавно изгубиле морално право да демонстрирају светско разметање и потпуну небригу према интересима других народа, њиховим традицијама, култури, историји…
Сусрет у Бишкеку говори да се на хоризонту појављује антиамерички и антилиберални модел света, у ком ће САД, упркос својим претензијама, изгубити имиџ центра доношења светских одлука. Тас на ваги светске трговинске, економске и културне сарадње полако се уравнотежује, нагињући се на страну Русије и азијског континента на ком су економски лидери Кина и Индија. Русија располаже очигледним моралним лидерством као истински суверена земља која се снагом своје армије и дипломатије супротставља хегемону.
Кроз природни процес иступања земаља и међународних организација из оквира политике САД уочава се формирање нових светских структура које су, не обазирући се на Вашингтон, спремне да стварају своју будућност. Главна особина будућег света биће тесна сарадња регионалних центара моћи с циљем неутрализације притиска Вашингтона. Све је више и више земаља света које желе да спроводе независну политику и никакав жандарм не може зауставити тај природни глобални процес.
Више текстова аутора Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
