Тим поводом на конференцији за новинаре представили су се главни актери који су учествовали у припреми филма, али и глумци који ће оживети причу из 1958. године када се 15. октобра догодио нуклеарни акцидент у Институту Винча након чега је група српских научника која је конструисала реактор била озрачена смртоносном количином радијације.
Подршку овој филмској причи дао је и амбасадор Републике Француске у Београду, Пјер Кушнер.
Инспирисан истинитим догађајем професор Медицинског факултета и директор Пејсмејкер центра у Клиничком центру Србије, др Горан Милашиновић у роману „Случај Винча“ испричао је причу о петоро научника који су преживели трансплантацију коштане сржи и једном који није. Добровољни даваоци коштане сржи за Винчанце били су грађани Париза. Ризиковали су животе зарад непознатих странаца. Остало је производ маште писца.
Милашиновић је истакао да је у роману акценат више на карактерима и хуманом потезу Француза, док је за потребе филма и филмичности ипак потребно више напетости, те се радња усмерава на прављење нуклеарне бомбе: „Занимљивији су ми били парадокси везани за овај догађај. Први је тај да, иако се ради о првој трансплантацији неког органа на свету, ми о томе ништа нисмо знали. Након 30 година, када је један лекар добио Нобелову награду за трансплантацију, он је у свом говору рекао да је Жорж Мате направио први покушај трансплантације на пацијентима из Југославије, али да је био неуспешан са становишта науке. Други парадокс је био тај да смо ми чували тај догађај као неку врсту заветне тајне. Вероватно у Југославији у то време нису желели да се покаже да се нешто лоше догодило у тада најпрестижнијем Институту.“
Драган Бјелогрлић се за тему заинтересовао када је пре седам година прочитао књигу „Случај Винча“. „Најзанимљивије ми је било како је тако велики догађај прошао мимо радара. Сам акцидент био је доста контроверзан. Догодио се под бројним досад неразјашњеним околностима – аларм се није укључио, нису постојали записници. Оно што је било моје највеће изненађење и што нисам знао, то је била прича око доктора Матеа који ради прву трансплантацију коштане сржи и оно што је највећи ’хајлајт’ те приче, јесте то да је петоро француских држављана ризиковало сопствене животе да би спасили потпуно непознате људе који су дошли из другог дела света. Схватио сам да у, ствари, имамо пред собом једну озбиљну психолошку драму са благим елементима трилера“, објаснио је редитељ Драган Бјелогрлић који ће у филму и глумити Александра Ранковића.
Прослављени француски глумци Алексис Маненти, Жереми Лаерт и Оливије Бартелеми играју неке од главних улога у овој француско-српској копродукцији, док ће домаћу филмску поставу предводити Радивоје Буквић, Предраг Мики Манојловић, Јован Јовановић и Алиса Радаковић.
Сценарио заједно потписују Вук Ршумовић и Драган Бјелогрлић, док је Горан Милашиновић био сарадник на сценарију. Планирано је да снимање траје годину дана на аутентичним локацијама у Србији, Словенији и Француској, а премијера филма би требало да буде у октобру 2023. године.
Извор: Правда
