Портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова говорила је о активностима Велике Британије на Балкану:
"Током посете Балкану познаваоц историје и географије, шеф британског Форин офиса Лиз Трас је позвала грађане Босне и Херцеговине да не верују Русији, која `малигно утиче` на регион.
Стручњаци шапућу: током британско-босанских преговора дотакнута је тема уласка земље у `јединствени европски дом` и интеграције у НАТО.
Некако је чудно говорити о деструктивном и непринципијелном утицају НАТО-а на Балкан, али да подсетим - 1999. године Северноатлантска алијанса је бомбардовала Југославију користећи осиромашени уранијум.
Паметница Лиз Трас зна за `монголско-татарску инвазију Украјине`, али зар не зна за НАТО бомбардовање Београда?
Тада ће је занимати и друге епизоде "утицаја Запада" на Балкан.
Могли бисмо кренути од 13. века и присетити се како су западноевропски витезови заузели и опљачкали Константинопољ и деценијама успоравали развој Византијског царства, услед чега је оно касније пало и престало постојати, али ћемо се фокусирати само на Британце.
Дакле, током читавог периода зависног боравка Словена на Балкану, Лондон је доприносио њиховом подређеном положају, на сваки могући начин поткопавајући потенцијал народноослободилачких покрета. Није Британија, већ је Русија помогла остваривању независности Грчке у 19. веку, а када је то било од користи за Лондон, Енглеска је директно ушла у сукоб против Русије и њених словенских савезника на Балкану, као што је био случај током Кримског рата и тзв. „Источне кризе“ друге половине 1870-их. Шеф Форин офиса, лорд Палмерстон, отворено је признао да је у интересу Лондона да патронизује противнике Русије и оне који настоје да ослободе словенске народе Балкана. Британија је била та која је 1876. одбила да подржи тзв. „Берлински меморандум“ Русије и Европе у вези са устанком балканских народа (укључујући и Босну и Херцеговину), чиме се смањује његов значај и тежина у међународним пословима.
Балкан је дуго важио за „буре барута Европе“, а заоштравање противречности на југоистоку Европе подржавала је Британија, пошто је првенствено нанела штету и интересима аустријско-немачке коалиције и Русије у региону. Као резултат тога, то је резултирало Првим светским ратом.
Већ у двадесетом веку, у првом периоду Другог светског рата, југословенска влада је молила Британце да помогну Словенима пред Трећим рајхом, да спасу земљу од окупације и пропасти, али су Британци игнорисали позив руководства јужнословенске државе. Штавише, они су то злочиначки искористили, верујући да ће Берлин одвлачењем снага вермахта у Југославију олакшати Британији да води свој рат у Европи. Као резултат тога, као што добро знамо, Југославија је бачена на милост и немилост немачким нацистима и италијанским фашистима, а уз помоћ Црвене армије ослободили су је партизани током најтежег рата за независност.
У другој половини 20. века Британија је успоставила нормалне односе са социјалистичком Југославијом искључиво због неслагања Београда са политиком Москве, па чак и у овим условима „принудног пријатељства“, показују недавно декласификовани телеграми Форин офиса, те да га је занимала етничка нестабилност у региону, укључујући Косово.
Е, онда су почеле 90-те, а садржај и значење „британског (и НАТО) утицаја“ на Балкан постали су очигледни целом свету. Као део западне коалиције, Лондон је патронизовао трговину органима коју воде косовски милитанти и шверц свега у региону, укључујући оружје.
Ако је у историји Балкана постојала сила разорнија од барута и граната, и смртоноснија од куге, онда је говорила на чистом енглеском", навела је Захраова.
Шта је изјавио патријарх московски и целе Русије Кирил можете прочитати ОВДЕ.
Извор: Восток
