Најновије

НЕМАЧКИ МЕДИЈИ: Циљ немачке дипломатске офанзиве да Балкан остане изван сукоба у Украјини

Немачка дипломатска офанзива има за циљ да Балкан остане изван сукоба у Украјини, сматрају аналитичари у Београду – уз оцену да је прилично јасно да Берлин очекује да се Србија придружи санкцијама против Русије, преноси Дојче веле.

Балкан (Илустрација: Правда)

Мини дипломатска турнеја српских и немачких званичника завршена је сусретом председника Србије Александра Вучића и немачке министарке одбране Кристине Ламбрехт у Београду. Како је након разговора изјавио председник Србије њему је "госпођа Ламбрехт пренела, на изузетно учтив начин, очекивања и захтеве Немачке и ЕУ око понашања Србије у будућности“.

Право на своје мишљење

Александар Вучић је такође рекао да "зна шта је политика силе и колико је Србија мала земља, али да се налази на европском путу и да има право да искаже резерве по одређеним питањима. Вучић је истакао "да ћемо дати све од себе да будемо поуздан савезник Немачке, да никада не угрозимо мир на Западном Балкану и да увек будемо стабилизујући фактор и најбоље место за немачке инвестиције, и да гледамо како да политички најближе могуће сарађујемо, али немојте да нам браните да имамо право на свој став и мишљење, или да волимо своју земљу колико ви волите своју земљу.“

Немачка министарка одбране похвалила је став Србије о рату у Украјини, рекавши "да је Србија заузела јасан став о рату у Украјини“ и то назвала "ратом који крши међународно право". Србија се "није сакрила и то је за поздравити“. Додала је како је Немачка искрени савезник Србије на европском путу, којој је важна стабилност на Западном Балкану, и изразила је задовољство подршком Србије територијалном интегритету Босне и Херцеговине.

Немачка очекивања у региону

Спољнополитички коментатор Драган Бисенић примећује пре свега да "ово нису баш најбоље околности за прве сусрете високих званичника Србије и Немачке. Мислим да су ова жива дипломатска активност и немачки поглед према Балкану, стога вероватно уследили због потребе укључивање целог европског простора у јединствен фронт према Русији – па и оних земаља које нису чланице Европске уније и НАТО“, каже Бисенић за ДW.

Мислим да је прилично јасно да Немачка од Србије очекује да се придружи санкцијама против Русије, наставља Бисенић и додаје да је „присуство Аљбина Куртија у Берлину јасан знак да је и Косово укључено у тај пакет. Немачка је зато и нагласила да ту не очекује никакве једностране потезе и да се мора испунити све што је договорено. Ако томе додамо дешавања у Босни и Херцеговини, јасно је да оно што сада ЕУ и Европи најмање треба је отварање неког новог конфликта на Западном Балкану“, оцењује Бисенић.

Наставак америчке дипломатске офанзиве

Немачку дипломатску офанзиву Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, види као наставак претходне америчке дипломатске офанзиве у региону.

"Ту видим један заједнички напор САД и Немачке да Западни Балкан остане изван сукоба у Украјини, односно да се та криза не прелије на овај регион. Немачка зато и жели да ту види мир и стабилност, и зато су у фокусу њене пажње Косово и Босна и Херцеговина“, истиче Грубјешић за ДW.

Санкције Русији свакако су једна од тема које су привукле највећу пажњу током ових дипломатских сусрета. Сузана Грубјешић не мисли "да је судбинско питање хоће ли или неће Србија увести санкције Русији".

"Србија је својим понашањем и гласањем у Генералној скупштини УН показала да је на страни чланица ЕУ и САД. Али, ипак мислим да ће Србија морати да направи тај корак више и корак даље, и да се у неко догледно време донесу одлуке којим санкцијама би се Србија придружила. Ту мислим да не би требало гајити илузије да има простора за вођење неке специфичне политике“, сматра потпредседница Центра за спољну политику.

Време за одлуке

Србија што се тога тиче нема много маневарског простора, додаје Драган Бисенић и каже "да ће то умногоме зависити од тога колико ће тврд став Европе, наравно и Немачке, бити око питања српских санкција Русији".

"При томе би требало имати у виду да Србија има такође мало простора да реши своје енергетске проблеме без ослонца на Русију. Србија ту није једини чинилац и од ње не зависи ни укупна европска политика према Русији“, примећује Бисенић.

Постоји једна врста превисоких очекивања да сви проблеми могу да се реше једним потезом, који иначе иду на штету Србније, а то значи санкције Русији и признавање Косова, али Драган Бисенић упозорава "да би такви максималистички захтеви довели у питање и стабилност саме Србије. То би било штетно и за укупну ситуацију у самом региону”.

Колико је тема санкција важна показује и чињеница да у српском јавном и медијском простору практично више не постоји друга политичка тема. Недавни избори, резултати београдских избора, потенцијалне коалиције, формирање нове владе – све то је скоро потпуно нестало из јавног дискурса.

Постоји потреба да се та тема држи тако високо због јавног мњења које је већински проруско, наводи Сузана Грубјешић.

"Сама помисао да би Србија могла да уведе санкције Русији овде доживљава веома негативно. У суштини је реч о томе да Србија као кандидат за чланство у ЕУ има обавезу коју је преузела још потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању да се усклађује са заједничком европском спољном и безбедносном политиком. С друге стране, избори су завршени и сада је време да се доносе неке одлуке. То можда може да закомпликује политичку ситуацију у Србији, али не у мери да то не може да се исконтролише“, оцењује Грубјешић.

Велики заокрет

Драган Бисенић напомиње да је разумљиво што та тема доминира, јер је Русија ипак била важан спољнополитички ослонац Србије.

"Санкције Русији би заиста представљале велики заокрет за Србију, што би био потез за који се још увек не зна како би био примљен у српској јавности. Србија је сада у политичким интерегнуму, али прво питање са којим ће се суочити нова влада је управо питање односа са Русијом и санкције Русији", закључује Бисенић.

Више о овој теми прочитајте ОВДЕ.

Извое: Косово онлајн/Дојче веле

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Небојша Јеврић: Молер

На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА