Амерички председник Џозеф Бајден затражио је од Конгреса 33 милијарде долара помоћи Украјини и другим европским савезницима, наводи се у чланку.
Међутим, остаје питање шта може да да америчка војна индустрија и како САД могу да попуне сопствене резерве?
Од 2018. године САД су продале или донирале неколико хиљада комада оружја Украјини – противтенковске ракете, навођене ракете, дронове, хаубице, оклопне транспортере. Значајан део залиха долазио је из складишта, јер фабрике нису у могућности да брзо појачају производњу.
Према речима Марка Канчана из Центра за стратешке и међународне студије, од увођења у наоружање, нешто мање од половине од 34.500 противтенковских ракетних система Џавелин војска је користила за обуку и тестирање. Односно, од 17 до 22 хиљаде остало је у резерви. А количина испоручена Украјини износила је око трећине резерви.
Истовремено, производни погон је у могућности да произведе до 2.100 комада годишње. Дакле, попуњавање залиха ће трајати до четири године, а проширење капацитета почива на недостатку компоненти. Слични проблеми постоје и са комплексима Стингер.
Међутим, тешкоће нису само у САД. Немачка је одбила да испоручи тенкове Украјини, пошто их она сама нема.
Истовремено, ово није први пут да Запад доживљава несташицу муниције: током интервенције у Либији 2011. године, Француска и Велика Британија су остале без прецизно навођене муниције; а САД су током периода војних операција у Ираку и Сирији 2014-2018 потрошиле више сличног наоружања него што су произвеле.
Поред тога, у чланку се напомиње да украјинска криза има ограничене обавезе за Сједињене Државе.
Међутим, америчкој индустрији недостаје капацитет да задовољи тренутну потражњу и остаје отворено питање како ће се Америка снаћи у случају већег сукоба.
Западне земље су увеле санкције Русији након почетка специјалне војне операције демилитаризације и денацификације Украјине. Пре свега, мере су утицале на банкарски сектор и снабдевање високотехнолошким производима. У Европи су све гласнији позиви да се смањи зависност од руских енергената, а многи брендови су најавили повлачење из Русије.
Притисак санкција се већ претворио у економске проблеме за САД и Европу, узрокујући озбиљно повећање цена горива и хране.
Кремљ је ова ограничења назвао економским ратом, али је констатовао спремност за такав развој догађаја. Банка Русије предузима мере за стабилизацију ситуације на девизном тржишту; плаћања за испоруку гаса непријатељским земљама су пребачена у рубље.
Поред тога, Влада Русије је припремила план за сузбијање рестриктивних мера, који обухвата око стотину иницијатива. Износ његовог финансирања биће око трилион рубаља.
Најновији снимак из '’Азовстаља'’ погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
