О књизи ће говорити преводилац Саша Модерц и редовна учесница разговора у оквиру Лагуниног књижевног клуба, Оливера Нићифоровић која је и преводитељка са италијанског.
У малом селу Курон у Јужном Тиролу седамнаестогодишња Трина жуди за другачијим животом. Посвећена је образовању и жели да постане професорка немачког, међутим 1923. године планове јој ремети Мусолинијев режим, који укида употребу немачког и уводи италијански као обавезан језик на анектираној територији. Упркос овој новој клими страха и неизвесности, она проналази љубав и извесну меру стабилности са Ерихом, помоћником њеног оца.
Десетак година касније, Тринин опстанак је поново под знаком питања. Када 1939. године Хитлерова Немачка најављује да заједнице у Јужном Тиролу морају да се придруже Рајху или да напусте Италију, ситуација је за њу много компликованија и опаснија јер је удата и има дете. Град је растрзан и међу становништвом влада све већи страх. Док тензија расте, Трина се суочава са највећим страхом сваке мајке – једног дана се враћа кући и открива да јој нема ћерке... Касније, када вода из хидроакумулационог језера запрети да уништи брану и поплави њиве и домове, Трина ће се одупрети нечим што јој никад неће одузети: речима.
Извор: Правда
