Овом тезом, која се најчешће чује у круговима упућеним у регионална црквена збивања, објашњавају се фанфаре које су пратиле Ђукановићев састанак са патријархом Вартоломејем у Истанбулу. Овај догађај најављен је као "прва посета шефа црногорске државе Васељенској патријаршији још од 1899.", а ова прилика искоришћена је и за крштење Ђукановићевог унука у једном од тамошњих храмова. Иако је Милов претходник на месту председника Филип Вујановић два пута посетио Фанар, како је објашњено у Ђукановићевом кабинету, овај "историјски" одлазак први је који је званично уговорен дипломатским путем.
Приближавање Ђукановића Васељенској патријаршији, међутим, пробудило је и стару бојазан везану за евентуалне последице по живот једине канонски признате православне цркве у Црној Гори - СПЦ. Сусрет, који је дошао изненада и ненајављено, за ДПС, новоцрногорске националисте и малобројне присталице окупљене око организације Мираша Дедеића је "пресудан", јер у њему виде прилику за ренесансу одавно одумрле непризнате ЦПЦ.
Ђукановић је, како су саопштили из његовог кабинета, "упознао Његову светост са историјским околностима у којима је Црна Гора више пута обнављала своју независност и међународни субјективитет". Он се осврнуо и на "дубоке историјске везе између мајке-цркве (Васељенске патријаршије) и црногорске државе. У званичном саопштењу наведено је и да је председник Црне Горе нагласио значај чланства у НАТО и европских интеграција.
Професор Цетињске Богословије и посланик ДФ у Скупштини Црне Горе Будимир Алексић сматра да ова посета Ђукановића не може бити у функцији добрих односа цркве и државе, већ само продубливању постојећег јаза.
“Патријарх Вартоломеј је већ направио прекршај признајући аутокефалност расколничкој Украјинској цркви. Када код њега иде Ђукановић као декларисани атеиста и човек који је хтео да прогна матичну цркву и насиљем елиминише 800 година стару СПЦ, да би на њено место инсталирао антицркву и псеудорелигиозну организацију, то је већ проблематично.
Када политичар и државник који не поштује црквене каноне и начело одвојености цркве и државе одлази код васељенског патријарха, то постаје и парадоксално. Посета може бити само у оквиру његове укупне антицрквене делатности и ничег више”, наводи Алексић за "Новости".
Он подсећа да се Ђукановић јавно више пута декларисао као антитеиста, антиправославац, јасно саопштавајући да Црна Гора треба да изађе из "источноправославног и словенско-византијског цивилизацијског круга и пређе у западни римокатоличко-протестантски".
Патријарх Вартоломеј, кога бије глас да своју црквену политику води према НАТО и америчким аршинима, последњих година покушава да се наметне православном свету као једина инстанца надлежна за проглашење аутокефалности нових цркава. Ово овлашћење, који многи оспоравају, применио је на примеру неканонског признања украјинске цркве, и упркос упозорењима Московске патријаршије, изазвао дубинску поделу у православљу.
Овим маниром Фанара објашњава се неочекивана љубав Ђукановића и васељенског патријарха, која, по многим тумачењима, може само да роди нове нападе на СПЦ и њено канонско подручје. Није тајна да би многи матични простор Српске патријаршије поделили на неколико мањих националних цркава, које би деловале унутар граница држава региона.
Аналитичар Владимир Јовановић за "Побједу" оцењује да би он могао имати историјски значај.
“Нама православним Црногорцима мајка-црква је у Цариграду. Наши преци су у 9. веку од Васељенске патријаршије примили хришћанство, о чему сведочи Летопис попа Дукљанина. Мајка-црква све више схвата да постоји проблем с јурисдикцијом Цркве Србије у Црној Гори”, каже Јовановић.
Подгоричке "Вијести" са жаљењем "констатују" да шеф државе у Васељенску патријаршију "није ишао због ЦПЦ, него због крштења Мила Ђукановића млађег, наздравље му било".
“А старијем нека је на част што је тиме коначно признао што стварно мисли о Црногорској цркви, и као ђед и као председник”, наводе "Вијести".
У саопштењу Васељенске патријаршије наводи се да је председник Црне Горе Мило Ђукановић "примљен са великом почашћу". Истакли су да се патријарх Вартоломеј осврнуо на дуго пријатељство и сарадњу коју је имао са упокојеним митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем. Истакнуто је да се разговарало о питањима од заједничког интереса.
Најновију изјаву Џевада Галијашевића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Новости онлајн
