Удаљеност између градова Никарагве и САД ваздушним путем је 3.112 километара, па се Вашингтон не плаши толико распоређивања руских трупа у Никарагви, колико могуће појаве ракетних система, авиона и бродова Ратне морнарице.
Међутим, руски војни експерт Константин Блохин сматра да је прерано говорити о отварању руске базе, распоређивању наоружања и руских војника у Никарагви, јер „Русија да је то хтела да учини одавно би то и урадила“.
„То је ствар политичке воље, јер да је Москва хтела да пошаљу војни контингент у Латинску Америку давно би то учинила. Могли су да буду послати у Венецуелу где смо спасили Мадура, могли су да буду послати на Кубу, али то још није урађено. Овде све зависи од политичке воље нашег руководства“, истиче Блохин.
Експерт, ипак, не искључује могућност слања војног контигнета у Никарагву у будућности, с обзиром да се Русија налази - не својом вољом - у стању новог Хладног рата са Западом, који намеће Москви санкције, отвара војне базе, јача војну инфраструктуру у близини руских граница и увлачи нове земље, руске суседе – Шведску и Финску – у НАТО.
„Са становишта здравог разума, ако нам Запад, а пре свега Америка, прави проблеме, јасно је да треба диверзификовати наше везе, јачати везе са незападним земљама, са земљама Азије, Африке и, наравно, Латинске Америке... Ако је Кавказ за нас ‘меки трбух Русије’, онда је Латинска Америка то исто за САД. Додуше, они то не зову ‘меким трбухом’, него двориштем“, каже Блохин.
Експерт оцењује да би распоређивање руске војске не само у Никарагви, већ и у Венецуели и на Куби значајно повећало утицај Русије и ослабило САД.
„Подсетићу, САД су се повукле из Договора о ракетама средњег и великог домета и сада те ракете могу да инсталирају у близини наших граница. Ми такође треба да одговоримо на то, а наведене земље могу бити наше платформе“, рекао је Блохин, коментаришући вест да је председник Никарагве Данијел Ортега дозволио распоређивање руских трупа, бродова и војне авијације у републици у хуманитарне сврхе, почев од друге половине 2022. године.
Такође, Оружане снаге Русије док се налазе на територији Никарагве, имају право „да учествују у вежбама и у операцијама пружања хуманитарне помоћи и мисијама трагања и спасавања у ванредним ситуацијама или природним катастрофама“.
Русија штити Никарагву од државног удара
Јегор Лидовској, генерални директор Латиноамеричког центра „Хуго Чавез“, оцењује да је одлука Никарагве оправдана, с обзиром да су пре неколико година у тој земљи одржани масовни протести против легитимно изабраног председника Данијела Ортеге, који су били организовани уз подршку САД, локалних радикалних струја и нарко картела.
„То је прилично озбиљна претња. Знамо колико су САД биле бруталне у покушајима организовања таквих државних удара. Никарагва жели да се заштити од таквих покушаја, јер је та земља независна, има своје мишљење и позиције и веома цени свој суверенитет, а поврх свега је и прилично руски оријентисана, проруска“, наводи Лидовској.
Он напомиње да је Никарагва једина земља која је на Криму отворила своје дипломатско представништво тј. конзулат. Није само на речима признала Крим, као многе друге земље, већ је започела активан рад на интеграцији са Кримом. То изазива огромно незадовољство САД, каже експерт.
Лидовској прецизира да овај Ортегин закон дозвољава присуство представника оружаних снага бројних држава у тој земљи, укључујући Венецуелу, Гватемалу, Хондурас, Доминиканску Републику, Кину, Мексико, Салвадор и САД, а не само Русије.
„Шта се подразумева под хуманитарним циљевима? То значи да ако се, на пример, догоди нека природна катастрофа, која је прилично честа у Централној Америци, попут поплава, вулканских ерупција, земљотреса, онда на захтев владе Никарагве ове земље могу послати своју војску да помогне Никарагви у критичној ситуацији“, наводи Лидовској.
Експерт напомиње да се овде ради о рутинској, годишњој процедури доношења закона у Никарагви о привременом допуштању присуства страних војника на њеној територији, у циљу развоја сарaдње у различитим областима, укључујући реаговање у хуманитарним и ванредним ситуацијама, супротстављање организованом криминалу и трговини наркотицима, али да неколико држава има повлашћенији положај.
„Реч је о Венецуели, Мексику и Русији, које на захтев Никарагве не само да могу да имају неки ограничени број војника у тој земљи, већ могу да распореде своје ратне бродове, војну опрему, на ротационој основи, како би се, између осталог, борили против криминала на територији Никарагве, укључујући њене приобалне воде Тихог океана. Дакле, ово озбиљно проширује могућности Русији“, додао је експерт.
Он истовремено наглашава да овај закон иде у прилог Никарагви, пошто је то „нека врста заштите од могућег државног пуча“, јер би Никарагва могла да тражи помоћ од тих земаља. То је нека врста „противотрова“ за САД, које се славе демократијом и организовањем обојених револуција.
О томе како је у Србији ухапшен бивши начелник украјинске службе безбедности прочитајте ОВДЕ.
Извор: Спутњик
