Пише: Џевад Галијашевић
У међувремену су у Босну и Херцеговину допутовали специјални представници из Америке (Габријел Ескобар и Ерик Нелсон), из Велике Британије (Стјуарт Пич) и Њемачке (Адис Ахметовић и Мануел Сарацин).
Субверзивна активност је дрско видљива.
Затрпавају се неке старе приче новим, шире се русофобија и србофобја!
Шта се то, пред ове пресудно важне изборе у БиХ спрема народима на Балкану, баш свима?
И коме се обратити за помоћ како би се избјегло оно најгоре - РАТ?
Онаква каква је ушла у рат деведесетих, на простору бивше Југославије, Бошњачка нација, са Алијом Изетбеговићем на челу, наставила је са његовим сином да се испољава као неартикулисана народна заједница. Американци су их пронашли и усмјерили, па искористили за напад на Свјетски трговински центар и Пентагон, што их чини браћом по оружју.
Најважнији учесници Операције 11/9 – славног напада једанаестрог септембра 2001., јунаци џихада као што су: Халид Шеик Мухамед, Ремзи Бин-ал-Сибих, Мухамед Атта, Халид ал Михдхар, Зијад Јарах, Хани Ханyоур и Наваф ал Хазми, имали су држављанство БиХ јер су учествовали у рату деведесетих.
Они нису предмет санкција и нису у у фокусу јавности, у свијетлу улоге БиХ и СДА, у концепту тероризма.
Чак ни улога многих забрањених организација, које су под окриљем Високог Саудијског комитета дјеловале у БиХ (Ал Харамеин, Фуркан, Taibah Internationa Bosnia Office, Benevolence International Foundation, Islamic Relief...) није расвјетљена ни онемогућена, иако их је Савјет безбједности УН ставио на све могуће црне листе.
У суштини све би истраге водиле до вехабијских заједница и организација, затим вјерске и политичке елите у Сарајеву и на крају до САД и западних обавјештајних заједница.
Прилично је тешко утврдити гдје почиње СДА а гдје САД, толико су слични и они и њихове препознатљиве скраћенице.
Ваљда због тих веза и сличности, готово у тајности је прочитана коначна пресуда Америчког Федералног суда, босанском имигранту Адису Медуњанину, због планирања терористичког напада на подземну жељезницу у Њујорку.
Проглашен је кривим по свим тачкама оптужнице, укључујући ону за кориштење оружја за масовно уништавање, неколико покушаја убистава и пружање подршке страној терористичкој организацији, Ал-Каиди чији је било члан.
Тужилашво је доказало да је Медуњанин допутовао у Пакистан с двојицом сарадника, Најибуллахом Зазијем и Зареином Ахмеџаyјем, који су му помогли у планирању напада на њујоршку подземну жељезницу.
Обојица су признали злочин и свједочили против Медуњанина.
Данас издржава казну доживотног затвора на коју се више не може жалити нити је на било који начин промијенити.
Медуњаниново лутање повезано је са лутањем Алије Изетбеговића и његових сарадника.
На праву странпутицу управо је Алија повео свој народ а млади Медуњанин је само изабрао своју стазу, у беспућу на које је усмјерен.
Он се, прво хтио придружити талибанима, да би на крају био регрутован у редове Ал-Каиде с једним циљем - извршавања самоубилачке мисије у САД.
Након повратка у Сједињене Државе, Медуњанин и његова двојица пријатеља испланирали су напад. Планирали су напунити торбе експлозивом те га активирати након што уђу у подземну жељезницу.
Приликом изношења завршних ријечи, замјеник америчког државног тужиоца Берит Бергер изјавио је да је Медуњанин био спреман завезати за себе експлозив, ушетати у подземну жељезницу у Њујорку и дићи је у зрак.
Поротницима је објаснио како му је Ал-Каида тај задатак повјерила 2008. године за вријеме његовог боравка у Пакистану.
Занимљиво је без сумње, тако дуго и исцрпљујуће трајање разних дјелова у процесу, начина испитивања појединих мјера и могућности евентуалног помиловања.
Ипак, ријеч је о тероризму и тај правни поступак у коме се до дана данашњег, проналазио и употребљавао различити правни лијек, довео је до потврђивања свега утврђеног, изреченог и пресуђеног. Прича о молбама и жалбама је коначно, у потпуности завршена.
Ко је, у ствари, Адис Медуњанин?
Рођен је у Босни, мајка му је из Сребренице, отац из мјеста Плав у Црној Гори. Родитељи су 1994. отишли са сином и кћерком у Њујорк, тамо се пријавили као избјеглице из БиХ и остали живјети у четврти Квинс.
Свих четверо добили су 2002. године америчко држављанство.
Адис је у Њујорку завршио средњу школу и ништа није упућивало да ће за коју годину бити међу девет најопаснијих терориста у свијету. Највише се у школи дружио с Наџибулахом Зазијем из Авганистана. У љето 2009. Медуњанин је завршио и студиј на колеџу Квинс.
Није се уопће дружио с осталим избјеглицама из БиХ него с Авганистанцима и Пакистанцима. Касније је откривено да је на Босанце био бијесан због начина на који практицирају ислам.
Заједно са Зазијем, којег су дуго пратили агенти ФБИ, Медуњанин је провео једно вријеме на обуци у кампу Ал-Каиде у Пакистану.
Када је ФБИ то открио, почео је пратити и Медуњанина.
Ухваћен је крајем 2009. године на необичан начин. Возио је аутомобил према својој кући у Квинсу и на једном мосту дошло је до судара. Покушао је побјећи и након вишесатне потјере по улицама Њујорка полицајци су га успјели ухватити.
Одмах је стрпан у затвор и кренуо је судски процес који је недавно окончан.
Током суђења стално је тврдио да није крив, али је и признао да је био на обуци у кампу Ал-Каиде у Пакистану. Испричао је и све о свом дружењу са Зазијем који је такођер осуђен на доживотну робију.
Током суђења доказано је да је Зазијева скупина у којој је Медуњанин био изнимно важан планирала репризу терористичког напада од 11. септембра 2001. године.
План је био да чланови скупине, сви опасани експлозивом, дигну у зрак подземну жељезницу у Њујорку 11. септембра 2010. године.
Агенти ФБИ су све то открили и спријечили.
Након што је амерички Федерални жалбени суд донио коначну пресуду, Медуњанинов отац није хтио дати никакву изјаву, а његов адвокат је изјавио да ће тражити нове правне лијекове.
Осим овог суђења, полујавног-полутајног, одиграва се још једно, потпуно тајно суђење, у бази Гвантанамо, против главног организатора напада једанаестог септембра, Халид Шеик Мухамеда: угледног грађанина и држављанина Босне, познатог Алијиног муџахедина који за СДА, представља свјетли примјер патриотизма.
Сви који знају да је Странка демократске акције тек политичко крило Муслиманског братства, Ал-Каиде, а повремено и Исламске државе, сада откривају да је СДА важан партнер САД који међу домаћом, босанском сиротињом, обезбјеђује војнике потребне за реализацију НАТО стратегије разарања цјеле Источне Европе.
Око 250 припадника вехабијског покрета у БиХ отишло је на украјинско ратиште а по извјештајима из Русије, већ их је погинуло 38.
У БиХ се вратило њих 25.
Босна и Херцеговина је изабрала страну: за САД и Велику Британију – тачније, за НАТО алијансу и против Русије, али и против цијелог Исламског свијета.
За СДА и Изетбеговићеве сљедбенике кјаба је данас мало у Лондону, некад у Вашингтону а понекад у Бриселу. Једини Бог у кога вјерују је НАТО.
Мора се признати да је Странка демократске акције дуго времена и врло успјешно „продавала исламистичку маглу“, дјелујући на емоције муслимана у свијету, представљала себе и народ који предводи великом жртвом.
Сарадња са терористичким организацијама наводно исламске идеолошке оријентације, требала је и успјела је увјерити исламске режиме у чиста исламска опредјељења.
Украјинска криза је, међутим, у потпуности скинула маске: сав муслимански свијет је стао уз Русију осим сарајевских муслимана и Шиптара.
Зато, када сами за себе кажу да су они Европски муслимани - муслимани само потврђуу да су напустили свјетски Умет и да сами, као послушници срљају на тој геополитичкој мапи Балкана, хватајући, тек политичке мрвице које им западни господари бацају као политичким пудлицама које забављају господара.
Како се у таквим условима, са таквим усмјерењима, уопште договорити, како обезбједити мир за будуће генерације, остаће неријешива дилема и за нове генерације…
Шта је Путинов план за Херсон сазнајте ОВДЕ.
Извор: Факти.орг
