Роман Абрамович морао је због рата у Украјини, који је покренуо руски председник Владимир Путин, да прода фудбалски клуб Челси, што га је много заболело. Предаја премијерлигаша у руке Тоду Болију, власнику бејзбол тима Лос Анђелес доџерса, није једини цех који плаћа овај, али и други Руси због својих блиских веза са шефом Кремља и московском политичком елитом. Сви они, за сада их је 20, а биће их још, туже Европску унију јер су кажњени и тако што су им, рецимо, одузете луксузне виле у Лондону и заплењене или протеране јахте из најатрактивнијих марина у свету. Олигарси узвраћају ударац, истина, у Европском суду правде, а у контраофанзиви су и бројне фирме погођене одлукама Брисела.
Осим Абрамовича, ЕУ су тужили, рецимо, Михаил Фридман, познат уосталом као оснивач руске компаније „Алфа груп”, Петар Авен, Фридманов некадашњи пословни партнер и један од омиљених Путинових милијардера, којем су такође замрзнута средства и наметнута забрана путовања, Алишер Усманов... Они траже да им одмрзну имовину и одблокирају визе.
Руска телевизија РТ је поднела је тужбу због суспензије емитовања коју је европски суд уважио, али је и заказано још једно рочиште. Борба олигарха против европских санкција водиће се на суду и трајаће месецима, а вероватно и дуже, и повући ће далеко више случајева јер је унија до сада санкционисала бар хиљаду људи и 80 компанија.
Руским моћницима не мањка логистике, али и ЕУ у овом пољу има искуства. „Политико” сазнаје да је унија за осам година, од 2008. до 2015, изгубила око две трећине правних спорова који су се односили на санкције које је увела. Кажњени Руси, дакле, имају солидне шансе да добију ову битку, али постоји зачкољица. Наиме, све и да Абрамович и његове колеге изађу као победници у судском спору, опет постоји могућност да таква пресуда остане само мртво слово на папиру. Средства и визе и даље могу остати замрзнути, а разлог је једноставан – европско веће сваке године издаје нове пописе санкција. То значи да би ови милијардери могли остати на списку санкција и ако победе у судском спору који се односио на раније спискове.
Школски пример је управо бивши украјински председник Виктор Јанукович, којем је имовина замрзнута 2014. године због проневере државних средстава. Непосредно након тога уследиле су масовне демонстрације и свргнут је с власти. Јанукович годинама подноси жалбе и иако је суд напослетку одлучио у његову корист, ЕУ је санкције против њега практично и даље оставила на снази.
А жалио се и милионер Јевгениј Пригожин, познат по надимку „Путинов кувар”, који је већ тужио ЕУ због санкција које су му наметнуте раније, због финансирања плаћеника паравојне групе „Вагнер”, која се терети за ратне злочине у Либији. Пригожинов статус на листи санкција „освежен” је сада због рата у Украјини. Обнављање листа санкционисаних на такав начин може да иде унедоглед и да се понавља годинама, без обзира на то шта ће суд у међувремену одлучити.
Неко би могао да закључи да се за скидање са ове вртешке мора спровести опсежно политичко лобирање, али и у Бриселу су „превентивно” размишљали о томе. Наиме, последњи пакет санкција који је уведен Русији због рата у Украјини прогласио је илегалним активности европских фирми у сфери лобирања за Русе и руску владу.
Зашто је Путин отпустио Поклонску, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
