Скрнављење гроба једног од највећих хероја некадашњег Совјетског Савеза, оправдано је „декомунизације, десовјетизацијом и дерусификацијом украјинских градова“, наводе украјински медији.
Споменик Дундићу, подигнут је 1957. године у месту поред кога је, као један од команданата Прве коњичке армије Семјона Буђонија, погинуо 1920. године.
Дундићева биста, поред које су сахрањени његови посмртни остаци, тешко је оштећена 2019. године, када су вандали са ње откинули главу.
Уместо да буде поправљена, постамент и бисту је потпуно срушио багер, а његов гроб је прекопан, да би Дундићеви остаци били сахрањени на локалном гробљу.
Алекса Дундић, херој Совјетског Савеза, чије име је уклесано и на зидинама Кремља, погинуо је код Ровног у јуришу Прве коњичке армије против пољских снага, 1920. године, при крају Грађанског рата у Русији.
О погибији, Алексе, који је у Русији познати као Олеко Дундић, или Црвени Дундић, писао је и његов командант Семјон Буђони, касније први совјетски маршал.
„Висок златасти галопер, сабља која је светлуцала на сунцу, црна черкеска, кицошки забачена на потиљак кубанка и капуљача која је лепршала на ветру - све је то стварало слику бајковитог јунака. У својој неукротивој храбрости и по ратним подвизима то је заиста био легендарни херој. И сада је, као соко пуштен на слободу, летео је он у сусрет подвигу. Али зна ли ико шта му спрема судбина?“, написао је Буђони, описујући тренутак пред Дундићеву погибију.
Дундићевој смрти сведочио је и Климент Ворошилов, такође један од првих маршала СССР.
„Ко може да се пореди са овим буквално фантастичним херојем у смелости, у храбрости, у доброти, у другарској срдачности? Био је то лав са срцем милог детета“, написао је Ворошилов.
Алекса Дундић један је од јунака и књиге Исака Бабеља „Црвена коњица“ у којој га чувени писац назива „Србин Дундић, најхрабрији од свих људи“.
Алекса Дундић пореклом је са простора бивше Југославије, а подаци о његовом рођењу и националној припадности се разликују, наводећи као могућност да је био српског или хрватског порекла.
У Октобарску револуцију доспео је тако што је мобилисан у Аустроугарску армију током Првог светског рата. На источном фронту 1916. године заробила га је руска армија, где се придружио Српској добровољачкој дивизији, завршио школу резервних официра и борио се у Првом светском рату на страни царске Русије. По избијању Октобарске револуције, придружио се Црвеној гарди и учествовао у низу битака, где се истакао херојством, због чега је добио Орден црвене заставе.
О Дундићу је 1958. године снимљен и филм у југословенско-совјетској копродукцији, а насловну улогу играо је Бранко Плеша.
По њему је названо више улица у руским и украјинским градовима, међу којима су Москва, Санкт Петербург, Ростов на Дону, Вороњеж, Новосибирск, Кијев, Дњепропетровск, Доњецк, Маријупољ...
Извор: rs.sputniknews.com
