Упитан недавно зашто међународне силе које су биле на страни Беле армије у руском грађанском рату нису успеле да утичу на исход, војни историчар Ентони Бивор је приметио да Запад "није могао да се одлучи“ — међународне присталице противника бољшевика биле су подељене и колебљиве.
Други кључни фактор у поразу Козака и Белоармејаца на југу Русије била је тешкоћа у њиховом снабдевању. "Црвени су имали огромну предност са унутрашњим линијама [снабдевања]“, рекао је Бивор за Би-Би-Си.
То је оно што је спасло бољшевике крајем 1919. и што је фрустрирало тадашњег британског државног секретара за рат Винстона Черчила. "Не могу да верујем. Црвени су били у потпуном повлачењу, а сада се одједном чини да побеђују беле на свим фронтовима. Шта се десило?" питао се огорчени Черчил.
Данас се чини да смо на ивици сличног заокрета - и то из истих разлога.
Руске снаге не побеђују Украјинце на свим фронтовима, али њихова војна кампања напредује, иако су многи западни војни стратези рачунали да ће "преамбициозна" офанзива завршити у ћорсокаку. Сада, усредсређене на проширење територије коју контролишу у региону Донбаса на истоку Украјине, и консолидацију копненог моста између украјинског копна и Крима, руске снаге полако бележе све веће добитке.
Украјинци данас имају предности које није имала Бела армија. Они су уједињени и бране домаћи терен, и још увек су на таласу своје успешне и импровизоване одбране Кијева, која се ослањала на контранападе малих командоса и агилне тактике побуњеника које су деморалисале ионако недовољно мотивисане руске трупе.
Али самопоуздање земље почиње да еродира.
Преовладава утисак да је Русија извела значајан војни преокрет. Сукоб је еволуирао у рат исцрпљивања у којем се руске снаге ослањају на лакшу линију снабдевања. Москва споро али стабилно напредује на линији фронта, а западне санкције нису успеле да подстакну шире противљење рату у Русији.
Украјина је такође пропала и сада пријављује све већи број жртава, приближно исто као и Русија, кажу западни званичници. Прошле недеље украјински званичници су признали да у борбама у Донбасу сваког дана гине око 150 украјинских војника, а око 800 буде рањено.
Они се могу заменити — Украјини не недостаје патриотских замена — али многи од жртава су искусни борци. А украјински команданти са којима је Политико разговарао признају да морал почиње да опада и умор — као и шок од борби — настаје, углавном захваљујући интензивном артиљеријском бомбардовању Русије.
Ако желе да спрече да се овај сукоб претвори у рат исцрпљивања који иде на руку Русији — рат који ризикује да угрози европску јавну и политичку подршку Украјини — западни савезници Кијева ће морати да подигну улог и испоруче много више система оружја дугог домета како би се изједначиле шансе на бојном пољу, кажу украјински команданти на терену. Слично као што су то учинили испоруком противтенковских пројектила убрзо након руске инвазије, што је помогло у одбијању руских оклопних колона које су претиле Кијеву.
Украјинци имају на располагању артиљерију калибра 152/155 милиметара и вишецевне ракетне системе Град који не могу да се пореде са руским тактичким балистичким ракетама Искандер, које могу да се лансирају на скоро 300 километара од своје мете, или њиховим вишецевним ракетним бацачима БМ-30 Смерч и совјетским Точка балистичким ракетама, које могу да буду испаљене са двоструко веће удаљености од оне коју Украјинци тренутно могу да досегну.
Овог месеца, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе су се сложиле да испоруче неке од система наоружања који су Украјинци очајнички тражили. Британија ће испоручити вишеструке ракетне системе М270, који могу да испале 12 пројектила за мање од једног минута са дометом од 80 километара, а Вашингтон ће послати њихов еквивалент ХИМАРС.
Ови артиљеријски системи ће несумњиво ојачати украјинску одбрану, али њихов стварни утицај ће зависити од броја обезбеђених система, количине муниције и колико брзо Украјинци могу да буду обучени за њихову употребу, каже Сем Крени-Еванс из Краљевског института уједињених служби.
А украјински команданти су већ разочарани бројем система који су им тренутно намењени — три из Уједињеног Краљевства и четири из САД.
Кажу да то није довољно, да је потребно још много да се Руси задрже, а камоли да их потискују. Они су такође фрустрирани што морају да пристану на западни услов о њиховој употреби — наиме, да се не смеју користити за гађање преко руске границе, лишавајући Украјину могућности да поремети руску логистику, на исти начин на који је Москва почела да гађа складишта у Украјини у којима се налази оружје које је послао Запад.
Као да се боримо са једном руком везаном иза леђа, жале се Украјинци.
Пре недељу дана, Русија је гађала тенкове који су послати из источне Европе и паркирани у Кијеву, као и депо за поправку возова у граду — први пут за више од месец дана да је гранатиран украјински главни град. А руски председник Владимир Путин и његови помоћници, укључујући министра спољних послова Сергеја Лаврова, упозорили су да ће се преусмерити на логистичке мете, укључујући "објекте које још нисмо погодили“, у случају да Запад испоручи ракетне системе дугог домета.
Такве претње разлог су колебања Запада о томе шта да испоручи и када, као и о правилима ангажовања, признају неки званичници.
Али Бен Хоџис, бивши командант америчке војске у Европи, пожалио се да се превише времена губи због унутрашњих дебата међу западним савезницима о снабдевању оружјем. У суботу је твитовао: "Ако желимо да помогнемо Украјини да ’победи‘, онда престаните да дозирате подршку".
"Уморан сам да слушам изговоре о томе колико је времена потребно за обуку војника. Почните да их тренирате сада!"
Али да би се то догодило, западне силе ће коначно морати да се одлуче и брзо делују – или да осуде Украјину на дуг рат исцрпљивања који одговара Русији.
Извор: Курир
