Непуне две седмице након што су се последњи украјински војници у Маријупољу предали, надајући се размени заробљеника са руском војском, Украјина би могла да изгуби и други велики центар Донбаса, град Северодоњецк, пише немачки Дојче Веле.
Према извештајима, уличне борбе се већ воде и руски војници су у међувремену продрли до центра града.
Северодоњецк и суседни Лисичанск су последњи велики градови у Луганској области који су још увек под контролом Кијева. Према наводима украјинског Генералштаба, Русији је тренутно циљ заузимање Северодоњецка. Украјинске снаге које бране ту област сада ризикују да буду опкољене као у Маријупољу.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) June 2, 2022
Центар украјинске хемијске индустрије
Пре рата, Северодоњецк је имао нешто више од 100.000 становника. Град је настао у совјетско време, у близини хемијске фабрике „Азот“, највеће у Украјини. Нови град, на граници Луганске, Доњецке и Харковске области, име је добио педесетих година прошлог века по реци Северски Доњец.
Власник хемијске фабрике „Азот“ је олигарх и медијски магнат Дмитро Фирташ, који од 2014. године живи у Аустрији. Због сумње на корупцију, Фирташу прети изручење САД. Његова компанија у Северодоњецку првенствено производи ђубриво, највећим делом за извоз.
Последњих година, због сукоба у Донбасу, фабрика „Азот“ је, попут многих других фабрика у региону, често прекидала производњу. У Северодоњецку има и других хемијских фабрика. У суседном Лисичанску налази се и рафинерија нафте. Она је некада припадала руским бизнисменима, а већ дуго не ради.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) June 2, 2022
Сепаратизам у Донбасу
Северодоњецк је познат и по томе што је пре двадесет година тамо био први покушај поделе Украјине. У граду се 28. новембра 2004. године се састао такозвани „Свеукрајински конгрес посланика свих нивоа“, на којем су пре свега учествовали представници проруске „Партије региона“.
Та партија је настала у Донбасу и доминирала је регионом. У време прозападне „наранџасте револуције“, запретила је да ће прогласити аутономију са Харковом, као својим центром. Аутономија је требало да обухвати осам источних и јужних украјинских области, као и Крим и Севастопољ.
На конгресу је говорио и тадашњи градоначелник Москве Јуриј Лушков, који је као млад радио у фабрици „Азот“. Касније је чак проглашен за почасног грађанина Северодоњецка, иако су му украјинске власти још тада, због сепаратистичких изјава о Севастопољу, забраниле улазак у земљу.
Иницијатори „Свеукрајинског конгреса“ 2004. године су се зауставили на претњама. Међутим, многи посматрачи тај састанак виде као први, неуспели покушај формалног политичког раскола у Украјини.
Други покушај је уследио десет година касније, током пролећа и лета 2014. године. Након руске анексије украјинског полуострва Крим, наоружани локални сепаратисти, заједно са козацима који су дошли из Русије, заузели су три суседна града Северодоњецк, Лисичанск и Рубижне.
У другој половини јула 2014, украјинска војска је ослободила регион. Северодоњецк је постао регионални центар војно-цивилне администрације. Из Луганска су се тамо преселиле разне институције и факултети. Сада су се поново преселили, овога пута у западну Украјину.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) June 2, 2022
Стратешки значај Северодоњецка
Северодоњецк и суседни Лисичанск стратешки су веома важни, јер је тај део Донбаса веза с осталим украјинским областима. Главни фокус је на ауто-путу који повезује Лисичанск са Бахмутом у Доњецкој области. Украјинска војска се преко њих снабдева, а донедавно су тим путем били евакуисани цивили. Међутим, због гранатирања тај пут се сада сматра сувише опасним.
Заузимање Северодоњецка и Лисичанска руској војсци би омогућило долазак до административне границе региона. Одатле би онда могла да напредује даље на запад, ка Краматорску, другом админстративном центру у Доњецкој области. Краматорск је један од последњих великих индустријских градова у Донбасу који је још увек у потпуности под контролом Кијева.
Како је промена тактике спасила на хиљаде руских војника сазнајте ОВДЕ.
Извор: Дојче Веле
